„Не можемо да се договоримо с Европом“ (Део 1)
У Италији се одржава II Евроазијски форум „Иновације и међународна интеграција“.О томе шта је разматрано на овом форуму у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ говорио је Сергеј Глазјев, учесник на форуму, економиста, политичар, саветник председника РФ за питања регионалне економске интеграције:
"Данас нема довољно разумевања између Европе и нас. Већ дуго година живимо без оквирног споразума о партнерству и не можемо да се договоримо с Европом о кључним питањима сарадње, на пример, о регулисању енергетског питања. Сматрам да се оваква напетост у нашим односима појављује због тога што се европска бирократија одвојила од интереса сопствене економије. Зашто стварати услове за регулисање енергетике у којима учествовање „Газпрома“ у европским пројектима постаје проблематично? Зашто се трудити да се затворе совјетске атомске централе на територији Централне Европе? Ко од тога има користи? Европљани очигледно немају.
Власт над европским бирократама има Северноатланска алијанса која их приморава да доносе одлуке које не одговарају ни интересима Европе, ни интересима наше економске сарадње, одлуке које изазивају конфликте.
Огромну штету нашим односима причинио је програм „Источног партнерства“. Овај програм се поред своје конструктивне реторике у ствари показао као потпуно антируски. Главни резултат „Источног партнерства“ представљају нацрти споразума о придруживању Европској унији.
Данас постоје три оваква нацрта: споразум с Украјином који је већ парафиран и треба да буде потписан у новембру, с Молдавијом на којем се ради у затвореном режиму. То што руска страна нема приступ преговорима о условима придруживања Молдавије Европској унији нама изгледа као врло грубо кршење договора о регулисању Придњестровског конфликта. Трећи нацрт је споразум с Јерменијом који од данас више није актуелан. Међутим, потписивање споразума с Украјином и Молдавијом може да причини огромну штету и овим државама, и руским трговинско-економским односима у оквиру ЗНД.
Анализа последица споразума Украјине о придруживању Европској унији говори о томе да он не иде у прилог Украјини и да ће повући за собом нагло погоршавање трговинско-платног биланса земље и њен дефолт. Овакав споразум лишава Украјину перспектива евроазијске економске интеграције која би јој пружила могућности за успешан и стабилан економски раст.
Могуће придруживање Молдавије Европској унији изазваће масу негативних последица за регулисање придњепровског конфликта.
Ови споразуми противрече уставима Украјине и Молдавије и представљају најгори пример притиска силе на ове земље који ће за последицу имати велике економске и људске губитке не само за њих, већ и за Европску унију. За имплементацију норми споразума о придруживању Европској унији Украјини ће бити потребно 150-200 милијарди евра само за доношење техничких правилника, за прилагођавање предузећа техничким правилницима Европске уније и еколошким захтевима.
Европске банке нису спремне да дају Украјини кредите у тим износима. Главни кредитор Украјине је Русија и потписивање овог споразума ће довести само до обустављања кредитирања од стране РФ, затварања за Украјину тржишта Царинског савеза Русија-Белорусија-Казахстан, што ће у коначном имати за последицу њену економску катастрофу. За излазак Украјине из дефолта биће потребно око 35 милијарди евра за финансирање потребних програма стабилизције."
Александар Прохоров,
КАТЕГОРИЈЕ
