Нови изазови за дипломатију ЕУ
Заседање Савета ЕУ на нивоу министара спољних послова у Бриселу, одржава се свега неколико дана након обнародовања још једног извештаја Европске комисије о даљем ширењу организације. Извештај оставља двојни утисак, као и спољно-политичке перспективе саме ЕУ.
Није чудно што су руководиоци ЕУ последњих недеља пратили не само политичке или економске процесе на свом континенту, већ и све оно што се дешавало у САД. Ипак, буџетски компромис у Вашингтону не смањује одговорност Европљана за решавање сопствених задатака. Међу њима су не само борба против кризе, већ и реформа шенгенске зоне и регулисање ситуације са илегалним имигрантима, рекао је у разговору за „Глас Русије“ руководилац Центра европских студија РАН Алексеј Кузњецов:
- Сумњам да, како пишу неки новинари, шенген сада проживљава последње дане. Али, да је његова реформа незрела, то је чињеница. Више од тога, позивајући се на то да се у САД сада дешава ово или оно, то је у некој мери препредено. Зато што ипак постоји вишегодишње искуство ЕУ у смислу правила функционисања антимонополског закона, регулисања економије, социјалне сфере. Приступи су код њих нешто другачији.
Важно достигнуће у оквирима даље реализације евроинтеграција и чак померања процеса на виши ниво могао би бити пријем Србије са Косовом. Ипак, достизање одговарајуће сагласности је данас мало вероватно, рекао је специјалиста за Балкан Института славистике РАН Александар Карасев:
- Ради се о одлуци и решавању веома тешког задатка - Србија као држава не признаје независност Косова, и према томе покушава на сваки начин да принуди српску мањину, која живи на територији јужне покрајине, да они прихвате и признају ту независност.
Ипак, јасно је да су договори који су постигнути у Вашингтону дали ЕУ предах како би се они само још интензивније позабавили својим политичким питањима. Европски индекси фондова већ су достигли свој максимум од јуна 2008. године. А сада је ред на политичаре.
