Студенти из Црне Горе у Тројице-Сергијевој Лаври
У Цетињској Богословији постоји традиција да сваке године, студенти пете године морају да проведу неко време у некој православној држави. За кустоса курса Аполона Мишченка, ова држава је Русија. Као свог свеца, изабрао је Сергија Радоњешког. Узгред, интересантна је сама животна прича Аполона Мишченка чији су преци из Русије:
- Родио сам се у Скадру, у Албанији. 1920. мој деда, пуковник Царске војске је овде емигрирао и живео у Котору. А онда је, 1954. због Другог светског рата и Немаца, опет емигрирао у Албанију. 1992. године у Скадар је први пут дошао митрополит Амфилохије и служио службу на Васкрс. Тада још нисам био крштен, зато што је последњи православни свештеник, који је требало да ме крсти, био убијен у затвору. А само што сам се родио. И он није успео да мене крсти. И 1992. мене је крстио митрополит Амфилохије. Онда, 1994. године, када су почели радови храма Васкрсења у Подгорици, Ја сам се упознао са Патријархом Алексијем Другим. Он је мене звао да видим место мојих предака. И ја сам тад први пут отишао у Русију и Патријарх је мене благословио да студирам тамо. И тако да сам завршио Богословију, и онда, кад је у Русији била десница Јована Претеће, добио сам благослов владике да се вратим и да предајем овде на Богословији. Тако сам се 2006. вратио овде на Цетиње, и ту сам и дан данас.
Током 13 дана су семинаристи били у Петербургу, Москви, Сергијевом Посаду, Владимиру и Суздаљу. Разуме се и у Тројице Сергијевој Лаври, духовном центру Русије. Посебно су, према речима Аполона Мишченка, студенти запамтили посету дома руског свеца Јована Кронштатског код Петербурга. Овај мисионар 19. и почетка 20.века посебно је познат по свом хуманитарном раду. Помагао је сиромашнима и то не само хришћанима, већ и представницима других конфесија, често не остављајући за себе баш ништа. Сам отац Јован је говорио: „ немам свој новац. Жртвујем га за оне и тамо где он може донети неку корист“. Великодушност оца Јована је учинила Кронштат местом ходочашћа за све оне који су невољи.
- За ђаке то је било незаборавно. Ми смо читали и пре Јована Кронштатског. Тако да ђаци већ знају о њему, имају иконе. Његов шивотни пример је оставио утисак због тога што смо имали водича који је причао о свему томе. Зато сам ја то и тражио. Када смо три дана били у Петррбургу ја сам инсистирао да видимо Кронштат. И тамо смо обишли кућу Јована Кронштатског. Прешли смо места где је он прелазио и где је помагао људима. Ми смо се удостојили да то видимо сами.
Прошло је 13 дана вашег боравка у Русији, шта можете да кажете о времену проведеном овде?
- Ипак ми смо Богословија, а то су будући свештеници, можда и теолози. Због тога нама цркве имају више значај него остали музеји, као што је Ермитаж, који смо посетили пре тога. Прошли смо доста цркава, и за нас свака је лепа посебно за себе. И сад да кажеш која је лепша од њих, тешко је да ставим акценат на неку од ових цркава. За нас је све лепо, све је величанствено. Требало би да захвалим и Фонду Андреја Првозваног који је доста помагао око организације, аутобуса. Иначе ми сами не би могли да обиђемо и да видимо све то са нашим снагама. Немамо толико снаге и то је мало скупо за нас.
Григориј Соколов,
