Нељудска клима: метеоролошко време на Земљи све мање одговара људском животу
Током последњих 30 година у Европи се неколико пута повећао број људи, умрлих од аномалних жеге или хладноће. Слична је ситуација и у другим регионима света. Било које даље промене климе ће резултирати још већем бројем смрти. Та је прогноза шведских научника објављена у часопису Climate Change.
Реферат је написан на основи података из Европе. Тамо је од 1980. године од аномалних температура умрло двоструко више људи, него током првих 80 година од почетка протеклог века. У другим регионима је слично. Од јаке жеге и хладноће све чешће умиру људи у Азији, Африци, Америци. Према мишљењу водећег стручњака центра времена Фобос Евгенија Тишковца, ова је тенденција повезана с глобалном променом климе.
- Током последњих 50 година, према подацима палеоклиматолога, забележен је најинтензивнији темпо раста температура за последњих 1300 година. Температура ваздуха на планети се повећала практично за 1 степен, температура светског океана је порасла за 0,7 степени, водостај се повећао за 22 сантиметра, подручје вечито замрзнуте земље се повлачи према северу са брзином 1,5 километра годишње. Површина морског леда се троструко смањила током 50 година. Број дана аномалне жеге се знатно повећао, број хладних периода је такође знатно порастао. Такво климатско клатно неповољно утиче на здравље људи.
Чини се да је Целзијусов степен ситница. Међутим, то је у просеку на планети за годину дана. То испада пар недеља аномалне жеге лети и јаке хладноће зими – десетине хиљада смрти од кардио-васкуларних и других оболења. Стистички подаци су језиви. 2010. године од страшне жеге и суше је у Русији умрло 55 хиљада људи. 2003. године је слично време било на територији Европе. Тада је жега однела животе 70 хиљада Европљана. Овог лета се у болницама Јапана нашло 60 хиљада људи, пострадалих од топлоте, многи нису преживели.
И раније су људи страдали од аномалног времена. Такви подаци се могу наћи у старим летописима. Међутим, раније је боље радило природно одабирање. Био је високи морталитет код беба и старијих људи. Данас су се ти показатељи битно смањили.
Цивилизација је поклонила људима достигнућа медицине, али та иста квари им здравље. Зло се крије у спасилачким клима-уређајима: хладеће ваздух у просторијама, они избацују врућ ваздух напоље. Тамо су ионако ужарени асфалт и бетонске кутије зграда, невероватно много аутомобила и индустријска производња. Услед тога лети су у градовима ноћне температуре нису много мање од дневних. Поред тога жега повећава деловање штетних емисија у атмосферу. Човек нема шта да удише, док се глобално отопљавање климе повећава, – истиче еколог Алексеј Кокорин.
- Главни чинилац утицаја човека на климатски систем је стално повећање ефекта стакленика. Он настаје пре свега од сагоревања фосилног горива: угља, гаса, нафте, нафтних деривата. Вероватно ће у неком моменту човечанство прећи на зелену економију. Мада имамо много угља, гаса, све ће то ипак једном нестати. Међутим, током наредних 20-30 година све је предодређено. Смањујући емисије, прелазећи на зелену енергетику данас, стварамо залихе за 2040.-2050. године најраније.
Све до тада ће се наставити тужна тенденција. Стручњаци сматрају да ће морталитет од временских аномалиа расти у свим регионима света. Међутим, то ће највише осетити Југо-Источна Азија, Западна и Централна Европа, источни део Јужне Америке и југ Аустралије. У Русији ће најпогођенији рејони бити европски део земље, Урал и Западни Сибир.
Наталија Коваљенко,
