ЕУ почиње да разматра резултате године
Дводневни самит ЕУ, који се отвара у Бриселу 24. октобра, разматра резултате немирне за ЕУ 2013. године. Самит се одржава на позадини напетих односа између ЕУ и њеног главног политичког и економског партнера – САД, подсећа наш посматрач Петар Искендеров.
Разматрање чињеница шпијунске активности америчких специјалних ресора у водећим европским земљама је, изгледа, главна тема, способна данас да консилидира лидере ЕУ. Практично сви водећи политичари ЕУ, међу њима председник Француске Франсоа Оланд и федерални канцелар Немачке Ангела Меркел, оштро су критиковали акције АНБ САД. Најодлучније је била расположена г-ђа канцелар. Она је затражила од САД да објасне размере шпијунаже на територији Немачке, јер сматра такву праксу код вишегодишњих пријатеља и партнера апсолутно неприхватљивом. Немачки лист Suddeutsche Zeitung у уводнику 24. октобра се изразио још оштрије, упоредивши прислушкивање мобитела Ангеле Меркел с ударцем, усмереним у њено политичко срце. Изгледа, да је прислушкиван и телефон министра одбране Немачке Томаса де Мезјера. На ТВ каналу ARD он се тужно нашалио у вези са тиме: Разумем да се мој телефон прислушкује, али нисам рачунао да ће то чинити Американци. Како јављају извори у Бриселу, ситуација око тога се заоштрила толико да шефови држава и влада земаља ЕУ могли би да дају заједничку изјаву, која осуђује шпијунске акције САД,
Међутим, и без шпијунског скандала број питања на дневном реду данашњег самита је веома широк, он одражава реалне проблеме ЕУ. То су принципи економске и социјалне политике у условима кризе, миграциони токови, развој нових технологија.
У новембру ће у еврозони бити активиран Јединствени механизам надзора банкарског сегмента SSM. Уочи тог догађаја Европска централна банка је објавила о почетку детаљне контроле баланси финансијских институција свих данашњих 17 чланица еврозоне, као и Летоније, која се учлањује у ЕУ 2014. године. Међутим, та мера објективно може да допринесе продубљивању противречности у оквиру ЕУ на линији граница еврозоне, јер она није читава ЕУ, - подсетио је у разговору с Гласом Русије експерт Института Европе РАН Владислав Белов.
- Помињемо 10 земаља, које за сада: а) немају могућност да ступе у еврозону, б) не желе да то чине и в) не одговарају захтевима зоне јединствене валуте. Финасијска тржишта су свесна да је добити сагласност свих 28 чланица ЕУ у наредно време немогуће или, у сваком случају, слабо вероватно.
Поред учвршћења спољних граница шенгена и решења заиста акутних банкарско-буџетских проблема, у делатности ЕУ (као и сваке међународне организације такве врсте) присутна је још једна димензија, која омогућује да се суди о њеном реалном значају и перспективама. То је питање нових чланица. Ако ЕУ не стави такав задатак, она ризикује да се претвори у затворену заједницу, у којој настају нове линије супротстављања. Највећи талас ширења у најновијој историји ЕУ је имала 2004. године – када је њене чланице постало 10 држава. Међу експертима, а чак и еврочиновницима све до сада се воде спорови о економској основаности таквог корака. Међутим, очигледно је да је он био објективан, те у тим условима допринео одређеној стабилизацији политичке ситуације у Европи, истакао је у разговору с Гласом Русије шеф катедре европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешников.
- Пре свега, иницијатива учлањивања у ЕУ полазила је од земаља Централне и Источне Европе. Управо оне пол паролом Вратити се у Европу – тежили да се учлане у ЕУ, а уједно и у НАТО. У самој ЕУ поводом ширења на Исток била су различита мишлења, али на крају крајева је одлучено прихватити нове чланице после одређене припреме.
Председник Еврокомисије Жозе Мануел Барозу и даље је склон да се изражава веома дипломатски. У интервјуу немачком издању Bild он се изјаснио за учлањивање у ЕУ у дугорочној перспективи свих држава Балкана, као и за отворена врата за Турску. Међутим, одмах је употребио омиљену изреку бриселских дипломата: ширење ЕУ није главни циљ…
Петар Искендеров,
