Хегемонију САД поткопала светска дифузија силе
Чувени амерички геополитичар и јастреб Збигнев Бжезински је неочекивано посумњао у своје животно дело - успостављање светске хегемоније САД.
Према речима Бжезинског, доминирање Америке, које је трајало после завршетка хладног рата 13 година, остало је у прошлости, те, изгледа, неће бити обновљено у огледној будућности.
- Светско доминирање САД је пропало из два основна разлога, - испричао је Гласу Русије заменик директора за истраживања Савета за спољну и одбрамбену политику Дмитриј Суслов. Прво, опширна прерасподела политичког, економског и војног утицаја у свету, која је почела због динамичног успона нових центара силе и обнављања старих.
Друго, главни је узрок тај, што су САД учиниле гомилу грешака. Оне су покушале да трансформишу мекану хегемонију из времена Клинтона у сурову хегемонију. Међутим, тиме су оне само убрзале пропаст хегемоније, нису решили задатке, које је поставила администрација Буша, изазвале протест од стране многих центара силе у свету, расположили против себе већи део човечанства и тиме поткопли своје положаје у свету. Иначе, пропаст америчке хегемоние је настала крајем председништва Буша-млађег.
Америчко доминирање је увек било под знаком питања, многе земље или групе су изазивале САД током послератних деценија, - подсећа заменик директора Института САД и Канаде Валериј Гарбузов. Данашњи амерички председник Барак Обама је признао постојање мултиполарног света, неопходност узимања у обзир интереса других играча светске политике. То сведочи да су САД свесне промена у свету. Међутим, преурањено је говорити о пропасти америчког лидерства.
Постоји један фундаментални чинилац, који у знатној мери нивелира напоре САД да задрже лидерске положаје. То је, према мишљењу Дмитрија Суслова, светска дифузија силе. У условима глобализације сила се расподељује међу многим играчима, који имају државну и недржавну припадност. Рецимо, терористичке организацие су стекле могућности силе, које су историјски биле својствене само државама. Тиме се међународна средина мења у таковој мери да је немогуће чак у принципу говорити о хегемонији једне, а чак и неколико земаља. Арапско пролеће је демонстрирало границе спољнополитичког утицаја САД, као и то да Вашингтон није више способан да моделира догађаје у свету онако, како би хтео.
Никита Сорокин,
