Страни бизнис напушта Кину
Страни произвођачи престају да сматрају Кину најбољом земљом за своја предузећа. Motorola, Apple, Lenovo и други амерички џинови граде нове фабрике у својој земљи. Немачке компаније све више интересују могућности које им може да пружи Северна Африка. Чак јапански аутомобилски концерни напуштају Кину. Ако се та тенденциа настави, лејбл Made in China постаће малтене реткост, - проричу експерти.
Ера светског господства робе, израђене у Кини, изгледа, завршава се. Скоро 20 година је Кина била огроман погон за производњу свега и свачега. У земљи, где живи скоро петина становништва Земље, људи су за јефтине паре прихватали сваки посао. Власти су подржавале долазак у земљу страних инвестиција. То је решавало проблем незапослености и обезбеђивало долазак у земљу високих технологија. Услед тога је економија демонстрирала огоман раст. Данас се он успорио, те је руководство Кине одлучило да контролише процес. Неке њихове идеје могу да се негативно одразе на бизнису страних компанија, - истиче експерт ИМЕМО РАН, професор Алексеј Портански.
- Из Кине су у последње време стизала саопштења о спремности руководства да приступи кардиналним променама своје економске стратегије. Између осталог, Државни савет Кине је објавио план смањења сувишних производних капацитета у низу индустријских грана. Реч је о томе да је у Кини скоро потпуно исцрпљен главни конкурентни ресурс – јефтина радна снага, коју су током дужег времена узимали са села. На тој позадини одлука крупних компанија да пренесу производњу у друге земље изгледа апсолутно логичном. Узрок је још и у томе, што је производња све сложенија. Ради њеног сервисирања потребан је квалификовани кадар.
Такви стручњаци су постали свесни своје цене, те траже побољшање услова рада. Неколико штрајкова – те су им приморани да праве уступке, - објашњава заменик директора Института Далеког Истока РАН Андреј Островски.
- У Кини расту зараде. Мешовите фирме морају да повећавају трошкове за радну снагу. Поред тога у Кини је почело спровођење реформе социјалног осигурања, што је знатно повећало трошкове за радну снагу у предузећима на територији Кине.
Данас је минимална плата у Кини порасла на 80 америчких центи на сат. У развијеним приморским провинцијама, где је усредсређен основни део страних производњи, зараде кинеских радника расту још брже. Тамо минимална плата на сат износи већ 1 долар. Истовремено, рецимо, на Филипинима, тај показатељ износи 61 цент – важан повод за бизнис да би прешао тамо или, рецимо, у Мјанму, Индонезију, Малејзију, Тајланд – Југо-Источна Азија је веома привлачна за западне инвеститоре. Европљани, у принципу, још размишљају са тог гледишта и о Северној Африци. Тамо је цена коштања двоструко већа него у Кини, али смањење транспортних трошкова и времена за испоруке робе смањује разлику.
Разговоре о пуновредном враћању производње у САД или Западну Европу тешко да се могу озбиљно схватити. Свакако, неки део производњи високих технологија може да буде пренет тамо. Например, Моторола отвара фабрику за производњу смартфона у Техасу, Епл је одлучила да производи у отаџбини лењире за компјутере Мас. Међутим, то није толико жеља тих технокорпорација, колико је резултат притиска власти: код нас је криза, незапосљеност, треба подржати сународнике. Западни произвођачи неће да се потпуно повуку из Кине, јер је тамо њихово основно тржиште, - истиче експерт за Далеки Исток Андреј Островски.
- Рецимо, у Немачкој се налази велики део аутомобилских компанија. Већи део тих компанимја добије приходе не од европског, већ од кинеског тржишта. Например, Фолксваген, БМВ. Опел није на време изашао на кинеско тржиште, те је имао велике губитке, док Фолксваген просперира. Све озбиљне аутомобилске компаније Европе имају у Кини своје производње. Оне не планирају да их повуку.
Јапанци прете да ће потпуно повући своје производње из Кине, али они имају своје разлоге националистичког карактера. Заоштравање проблема у билатералним политичким односима и антијапанска расположења у кинеском друштву већ су резултирала тиме, што су Хонда и Тојота почеле да граде своје фабрике у другим земљама. Када буду прорадиле пуном паром, концерни ће одлучити, како да поступе са производњом на кинеској територији.
Да ли то плаши Кину? Не толико, како би могло да буде пре пар година. Прво, у било ком случају то ће доста дуго трајати. Друго, Кинези су се усмерили на произвдњу своје робе, - истиче заменик директора Руског института стратешких истраживања Константин Кокарев.
Данас је реч о томе да би лејбл Made in China био замењен за Design in China. Кинези желе да производе сопствена кола, сопствену електронику, сопствене услуге итд. То је следећи степен раста Кине, који тражи одређена размишљана и анализу. За сада повлачење стране производње из Кине није постало стриктно изражена тегденција, али има озбиљних предуслова за то. Вероватно ће ускоро кинеска роба постати много скупља и ређа. а брендови, на које се навикло, променити место бюоравка. У сваком случају све ће платити купац.
