У Београду изашао «православни бестселер» из Русије

25-10-2013 10:09:30 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Књигу настојатеља Сретенског манастира у Москви оца Тихона Несвети, а свети, посвећену искуству пастирског служења неких руских монаха у 20. веку, у Русији називају бестселером, што је јасно само од себе.

Ова је књига преведена сада на србски језик. Њена промоција је одржана у Руском Дому у Београду. Ту је акцију организовао Дејан Павловић, власник издавачке куће Чувари, која ју је издала.

- Десило се да сам у априлу ове године био гост Сретенског манастира и тамо сам упознао јеромонаха Игњатија Шестакова, присуствовао службама и упознао рад издаваштва Сретенског манастира. Ја сам тада помислио и пожелео да објавим ту књигу. Али док сам боравио тамо, нисмо причали на ту тему. Него касније са обзиром да сам остао у свакодневној преписци са оцем Игњатијем, ми смо често разговарали о начину на који ради моја издавачка кућа, о промоцијама које организује. Тако да мислим да јеромонах Игњатије осетио да би то било добро да се ми бавимо промоцијом. И након неколико месеци мени је уследила понуда да будем издавач у Србији који ће објавити књигу „Несвети а свети“. То је за моју издавачку кућу велика благодат и милост Божја зато што је то роман који мења људске животе. Многи људи који су га прочитали потпуно су променили угао размишљања и гледања на живот.

Које су животне приче објављене у тој књизи? Дејан Павловић је навео пример једног монаха, који је служио у Псково-Печерском манастиру, на северо-западу Русије.

- Мени лично се допада прича о оцу Серафиму. Што се мене тиче, некакав највећи утисак је оставила. За њега је било необично за то што је он мало општио са људима и био је некако затворен и строг. Али они који су га ближе познавали схватили су да је он благ човек пун љубави. Њега су у манастиру сви поштовали и волели. Тако да нам је архимандрит Тихон приближио епизоду када он улази у олтар и како игуман само како отац Серафим уђе у олтар устаје са свог места, излази му у сусрет и поздравља са нарочитим поштовањем. То је овако било занимљиво. Са дриге стране, отац Серафим је веома ретко упућивао неке нарочите поуке. Он није волео да никог подучава посебно. А све то говори о његовом смирењу. Отац Тихон је ту испричао једну епизоду када је ипак смогао смелости да му приђе. Он је имао једну прилику кад је добио на поклон од Дивејевских монахиња делић камена на коме се молио преподобни Серафим Саровски. Онда је просто поклонио оцу Серафиму. Отац Серафим је прво чутао па онда питао: „Шта ја могу за вас да урадим за ово?“ Онда се отац Тихон, који је тада био искушеник, збунио, и онако није знао шта да одговори. Рекао је прво "ништа". После се сетио и рекао: „Помолите се Богу да постанем монах“. А отац Серафим га је пажљиво погледао и рекао: „зар то је најпотребнија Ваша сопствена жеља“.

Према речима Дејана Павловића, преводила је књигу оца Тихона Божана Стојановић, која има велико искуство превода православне литературе, између осталог, за потребе манастира у Црној Гори.

- Већ је књигу била прочитала пре него што сам ју је позвао и питао да ли она жели да то преведе. Дакле она је била одушевљена зато што ће имати прилику да преведе такву једну књигу. А са друге стране њој је било задовољство и радила је даноноћно, без паузе. У том смислу њој је било напорно. А са друге стране је то представило велико задовољство. Имала је велику благодарност да је баш она изабрана да преведе ову књигу. Не дешава се толико често да човек може да преведе тако дубоку живописну књигу са једном галеријом ликова који су сви посебни и њихови животи нама дају поуке и смирују нас у неким нашим настојањима да се бавимо светским стварима.

Каква је била атмосфера у Руском Дому приликом промоције ове књиге?

- Могу да кажем да је атмосфера у Руском Дому била као на некој литургији. За време трајања саме промоције била је света тишина. А након завршетка промоције један свети жагор у смислу што су људи изашли озарених лица, задржали су се још дуго у холу Руског Дома. Књиге су се веома добро продавале, људи су желели мало да попричамо још. Мислим да је та жива реч и живи однос са људима много важнији од оног маркетинга који ми зовемо виртуелним.

Григориј Соколов,