ЕУ у стању које личи на Римско царство из времена његовог распада и краха
Скретање удесно као облик самоодбране
Лидер француског Националног фронта Марин Ле Пен намерава да уједини све европске ултрадесничаре на пролећним изборима за Европски парламент.
Наде Марин Ле Пен нису тако невероватне као што би то желео садашњи политички естаблишмент Старог света. Популарност европских крајњих десничара расте. Већ сад се може говорити о томе да од маргинала постају бирачки значајне снаге, које су у стању да промене континентални политички пејзаж. По мишљењу руководиоца Центра за евроатлантска истраживања и међународну безбедност Института за актуелне међународне проблеме Дипломатске академије МИП РФ Татјане Звереве,
- Подршка десничара у Европи расте истовремено с евроскептицизмом. Један од главних разлога је пораст незапослености. Европа се прилагођава глобализацији. То је болан и сложен процес. Притом се испоставило да европске институције нису потпуно прилагођене решавању нових задатака који се постављају пред њима у вези с глобализацијом.
Дакле, на идеји јединствене и недељиве Европе без граница се појављују пукотине. Међутим, тешко да су за то криви само глобализација и њени деривати у виду нелегалне миграције и незапослености. По мишљењу многих стручњака, проблем је у системској грешки отаца-оснивача Европске уније који су покушали да у јединствену целину уједине цивилизације и економије које се налазе на различитим етапама свог развоја, а понекад иду и у различитим правцима.
Да би се питање решило једном заувек десничари предлажу враћање националним државама. У сваком случају, Марин Ле Пен верује у то да ЕУ мора пропасти. И на пролеће на изборима за Европски парламент намерава да покаже Бриселу да њену веру дели минимум четвртина становника Европе. Татјана Зверева сматра:
- На предстојећим изборима ће резултат десничара зависити од низа фактора: од дубине кризе у овој или оној земљи, од миграционог оптерећења, од тога колико је у овој или оној земљи јака традиција толерантности. Све ово веома снажно утиче на ниво популарности крајње десничарских идеја. Видимо да је у Грчкој као на квасцу порасла странка „Златна зора“. Главни узрок су тешки услови настали услед дужничке кризе. Такође, десничарска расположења су се нагло појачала и довела су на власт политичаре у Мађарској. А ако је реч о Немачкој, тамо се, насупрот томе, запажа смањење десничарског електората. Уједно стручњаци истичу радикализацију десничарских расположења.
С тим да је Европска унија неизлечиво болесна слажу се и на југу и на северу континента. У одређеном смислу скретање Европе удесно означава повратно кретање клатна друштвених расположења и као такво се може лако објаснити. Међутим, то не значи да Европа запада у фашизам. Руководилац центра за француска истраживања Института за Европу РАН Јуриј Рубински је уверен:
- Гласање за крајње десничаре није обавезно гласање за фашисте. Бирачи им дају гласове у знак протеста пошто су незадовољни и не виде алтернативу. Међутим, тешко да ће ултрадесничари заменити десничаре. У Немачкој 30-их година се то десило. У данашњој Европи то није могуће.
Уједно, можемо видети очигледно скретање од неолибералне тријаде (политичка коректност, толерантност и мултикултурализам) ка идејама националног идентитета и суверенитета. Овај покрет тек почиње да се убрзава. Поред свега осталог, принуђен је да превладава колосалну инерцију претходних деценија. Међутим, многи стручњаци сматрају да Европа коначно силази с оне трајекторије којом се кретала од краја 60-их година прошлог века.
Највероватније је да је „скретање удесно“ Европе неизбежно у овој историјској етапи. То је својеврсни одбрамбени социјални механизам који се покренуо кад је кратковида политика Брисела довела Европу у стање које личи на Римско царство из времена његовог распада и краха.
Сергеј Дуз,
