ЕвроПРО – „чудесна амајлија“ румунских политичара
Почетак радова на изградњи система противракетне одбране је изазвао нездраву узбуну у румунским медијима и политичком окружењу. Рекло би се, који политичар при здравом разуму може да се радује, ако у случају нуклеарног конфликта његова земља постане приоритетни циљ руским ракетама? Како би разумели логику румунске радости, морамо заборавити да живимо у XXI веку и вратити се у средњи век.
Ако посматрамо са стране, Румунија није добила никакве компензације за ризик који је преузела на себе – да постане радиоактивна пустиња у случају нуклеарног сукоба. Међутим, с тачке гледишта румунске политичке елите, систем ПРО је главни елеменат легитимности. Румунска политичка елита већ одавно није заинтересована да освоји симпатије сопственог гласачког тела, него је сконцентрисана на добијање подршке Вашингтона. Када је Стејт департмент фактички поништио резултате референдума о неповерењу председнику Бесескуу 2012. године, онда је и најнаивнијим грађанима Румуније постало очигледно да румунска политичка елита нема унутрашњу легитимност и да се њена власт заснива искључиво на спољној. Државом не управља онај ко је победио на изборима, већ онај кога је признао Стејт департмент.
У овом контексту најстрашнији сценарио би био смањење утицаја САД у источној Европи и усмеравање пажње на сузбијање Кине и властите економске проблеме. Румунски политичари се јако плаше да САД не искористе Румунију за поткусуривање у трговини са Русијом или Немачком. Губитак америчке подршке би за многе у румунској политичкој елити значио и крај политичке каријере, а имајући у виду и карактер балканске политике, и озбиљан ризик да се нађу иза решетака.
Зато изградња елемената ЕвроПРО у Румунији за локалне политичаре представља тврду гаранцију да САД неће отићи из Румуније и да ће земља и даље бити „омиљена колонија САД“ у источној Европи. А, то значи да румунски политичари и даље могу напредовати у политичкој каријери, радећи у служби америчких старатеља, а не својих гласача.
Ови политичари би радије заборавили да европски елементи ПРО имају другостепену важност, а да су главни елементи ПРО базирани на мору или у космосу. Они више воле да не мисле како ће изградња трајати дуго и да ће је финансирати земља која је пре неколико седмица избегла банкрот, а питање је да ли ће га избећи у будућности. Румунска политичка елита воли да мисли да ће „Нови амерички век“ трајати вечно и да Америка никад неће продати своје верне вазале. Страшно је да нас историјско искуство није ничему научило. Свака империја приликом пада, раније или касније, „издаје“ своје вазале. САД нису изузетак и вера румунских политичара у „чудесну амајлију ПРО“ им неће помоћи.
Валентин Миндрешеску,
