Косово: Локални избори глобалног значаја
Локални избори ће се одржати на Косову трећег новембра. Први пут од 2000. године они ће бити одржани на читавој територији покрајине и први пут званични Београд је позвао србско становништво да учествује у њима. На кључне дужности у општинама претендује око 8000 кандидата.
Локални избори су плод бриселских преговора премијера Србије Ивице Дачића и такозваног премијера Хашима Тачија. Њихов спорни карактер добро илуструју два догађаја која су се десила у интервалу од буквално неколико дана. Група Срба која подржава фаворите београдских власти на косовским изборима, Грађанску иницијативу Српску, у Београду бурно поздравља првог потпредседника владе Вучића. Са своје стране, на северу покрајине, у Косовској Митровици, локални Срби под политичким паролом „За чисти град“ скидају са зидова све плакате са предизборне агитације, шаљући између осталог и Вучићеве слике у контејнер за смеће. Са тачке гледишта првих (како и званичног Београда) избори су могућност да се осигура у најмање десет од тридесет косовских општина контрола странака блиских Београду, а Заједница србских оптшина која ће бити формирана према резултатима избора, омогућиће локалним Србима да се уједине и убедљивије бране своје интересе.
Говори Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе СДП и кандидат за дужност градоначелника северног дела Косовске Митровице:
- Учешће на локалним изборима је у складу са нашим стратешким интересом, који има и краткорочне циљеве. Наш циљ јесте да се Срби очувају на простору Косова и Метохије, да колико толико уреде свој свакодневни живот и да, оснажени додатним легитимитетом кроз изборе, могу да наставе своју стратешку борбу. Алтернатива томе је остати по страни. И шта? Да сами себе изолујемо, у оном смислу да нећемо бити активан фактор, него ћемо све то препустити неким спонтаним деловањима?
Аргументација противника избора је следећа: учешће у изборима је легализација косовске независности, пошто је изборе заказао "председник" Косова, они ће се спроводити према косовским законима, а треба заокруживати бројеве на листићима са симболиком непризнате државе. Симболику, узгред, последих дана активно бришу са листића: одразио се притисак западних земаља на Приштину које су коначно схватиле да ако не осигурају неутралност избора, процес може да не успе. Ипак присталице бојкота су убеђене: неутрални карактер избора је фикција. Говори председник привремене скупштине Аутономне покрајине Косово и Метохија Славко Стевановић.
- 99% Срба на северу Косова и Метохије не желе шиптарске институције, хоће институције своје државе Србије, жели да живи у њеном уставно-правном оквиру. Видите, нису се створили услови да се обаве избори на Косову и Метохији. Имамо пре тога много шта да решимо. Имамо порушену и одузету имовину, порушене Цркве, угрожена је безбедност, немамо слободу кретања, немамо право на живот. Има шта наша држава и међународна заједница да ураде пре тога па онда да нас гурају да идемо на такве изборе.
Много је питања и пред Приштином. Са једне стране, србско учешће је неопходно локалним албанским властима ради формирања имиџа објективних избора. Са друге стране, из јасних разлога, учешће Срба ипак је потребно у ограниченом броју. Савез који представља интересе расељених лица са Косова који живе у Црној Гори, недавно је објавио цифре: од 7000 пунолетних, ЦИК непризнате републике признао је право гласа само за 247. На крају је савез решио да бојкотује изборе.
Избори на Косову су локални по свом званичном статусу, али становници покрајине очигледно треба да учине глобални избор. Могуће чак између Београда и Приштине.
Тимур Блохин,
