Руско позориште из Алма-Ате обележава јубилеј у Москви
Државно руско драмско позориште Љермонтов из казахстанског града Алма-Ате обележава своју 80-годишњицу гостујући у Москви. На сцени позоришта које носи назив Художествени театар Чехов, престоничка публика ће видети и класичне поставке, и савремне комаде: од Чехова до Гришковца.
Руска позоришта од доба Совјетског Савеза постојала су у свим националним републикама земље, а данас се нису свуда сачувала. Колектив из Алма-Ате који нови име класика руске поезије Михаила Љермонтова један је од најуспешнијих. У Казахстану нема таквог притиска на руску културу, таквог очигледног истискивања руског језика, као у земљама Балтика. Али проблеми тамо ипак постоје. Зато су московска гостовања за позориште не само могућност да се покажу стваралачке снаге и глумци, сматра редитељ Рубен Андриасјан, који је на челу позоришта већ 30 година:
- То је могућност да се провери ко смо ми, одакле смо ми, куда идемо, са чиме смо дошли. Нека затвореност у којој смо се нашли нас плаши и веома ћелимо да проверимо себе на тако високом нивоу као што је захтевна московска публика.
Проверу за себе трупа је приредила отварајући гостовања представом по драми Чехова Вишњик. Уметници из Казахстана играју на истој сцени где је Чеховљево ремек-дело било изведено први пут и где се до данас даје у извођењу престоничких звезда. То је знак напшег поштовања великом руском писцу, каже редитељ Андрасјан. Уметнички лидер театра из Казахстана напоменуо је да у време Совјетског Савеза када је Алма-Ата била престоница републике, Руско позориште тамо је цветао. Чак дипломци московских позоришних академија радо су одлазили тамо да раде. Сада тога нема. Једини извор који храни трупу су млади глумци образовани у националној Академији уметности Казахстана. Променила се и публика, наставља Рубен Андриасјан.
- Део интелигенције из Алма-Ате прешао је у нову престоницу Астану. Део је отишао из земље. Долази и публика која лоше зна руски из провинције. И наравно, то се одражава на то како живи позориште, како је оно посећено. Али за сада није катастрофално.
Између осталог не ради се само о ограниченом знању руског. Публици су увек ближе и јасније националне традиције. И ту се појављује проблем: постоје озбиљне разлике казахстанског позоришта и националне драматургије у односу на руску и светску, говори у интервјуу за Глас Русије Рубен Андриасјан.
- Казахстанска драматургија је усмерена више на ајтис – то је форма језичког стваралаштва, препирање пред публиком. И ова специфика је постала специфика казахстанског позоришта. Њима није потребна радња, важна им је реч.
Али без обзира на тешкоће, Руско позориште из Алма-Ате труди се да држи ниво. У Москви осим Вишњика трупа ће приказати на пример познату драму Дуренмата Дамина посета, предтаве по делима савременика – Руса Јевгенија Гришковца и Француза Ерика Емануела Шмита.
Између осталог руски казахстанци се врло поносе чистотом и квалитетом свог руског језика у којем скоро да нема сленга и новотарија последњих година. Живот се мења, али језик и позориште као карије међу нацијама остале су. Оне се не смеју изгубити.
Рита Болотска,
