«Ампутација» Срба са Косова
На Косову се 3. новембра одржавају општински избори, у којима први пут од настанка 2008. године самопроглашене албанске републике морали би, у принципу, да широко учествују Срби са Косова. Мада је реч само о месним органима власти, за покрајину и судбину србских општина ти су избори посебни. Они фактички морају да успоставе статус Косова као независне државе, те коначно ампутирају Србе са Косова од Србије. Званични Београд уствари предаје србско становништво покрајине за почетак преговора о учлањивању у ЕУ.
У априлу ове године Београд и Приштина, под притиском Брисела и Вашингтона, потписали су споразум о нормализацији односа. Њим су заправо предата Приштини сва права за одржавање и организацију општинских избора. Пре тога је Србија, која није за сада признала Приштину званично, формално задржавала право на организацију месних избора.
Иза тих избора уствари стоји коначна ликвидација номиналног присуства Србије на северу Косова, - каже аналитичар Института славистике РАН Георгиј Енгелгардт. То ће бити нешто попут правног потврђивања повлачења Србије са Косова: после избора ће све српске структуре на Косову и Метохији аутоматски престати да постоје. Замениће их албанске структуре, - подсећа Енгелгардт.
- То је један од редовних великих уступака Београда ЕУ и САД-у. Београд чини оно, што од њега траже Брисел и Вашингтон – безусловно признање Косова.
Север Косова је све до сада био за србско становништво најбезбеднија територија, - каже Георгиј Енгелгардт. Са интеграцијом у косовске структуре управљања за косовске Србе проблеми се неће смањити већ, напротив, биће заоштрени.
Београд, свакако, предаје косовске Србе за чланство у ЕУ. Само није јасно, на шта се он нада, - наставља Георгиј Енгелгардт.
- Ни по стању економије, ни правног система Србија се не уклапа у ЕУ. Нема никаквих основа да се сматра да ће наредних деценија она постати чланица ЕУ.
Бриселски споразум предвиђа, између осталог, распуштање српске полиције. Уместо ње на читавој територији Косова морају да функционишу само албанске правне структуре.
Главно питање, на које нико не може да одговори: ако Србија одлази, ко ће бранити интересе србског становништва на Косову? То сигурно неће бити албанска полиција. Тужно је, што Србе на Косову буквално терају да учествују на изборима не само Вашингтон и Брисел, већ и власти у Београду. То је коментар експерта Центра проучавања савремене балканске кризе Ана Филимонова.
- И то, српске власти терају Србе на изборе претњама и уценама. Србима, који раде у систему месног управљања, здравствене заштите, образовања, просвете прете отпуштањем, ако њихове породице не учествују на изборима. Прекршивши законе, пре истека мандата су суспендовали све главне шефове србских општина на северу Косова.
Све су их заменили попустљивијим руководиоцима, који прихватају предстојеће изборе.
Прве сличне изборе 2009. године Срби са Косова су фактички бојкотовали.
Уочи избора 3. новембра ситуација око њих је била парадоксална. Премијер Србије Ивица Дачић позвао је месне Србе да активно учествују у гласању да би обезбедили своја права. Косово може да се врати Србији само путем рата, - каже он. За такав рат Београд није спреман.
У северним енклавама Косова, где је усредсређена већина србског становништва, Срби скидају плакате са србским кандидатима. Њих отворено називају колаборационистима. Рачуница оних, који не намеравају да се покоре Албанцима, једноставна је: ако избори пропадну, пропашће и бриселски договори о нормализацији, дакле, пропашће и признање Косова од стране Србије.
Од 2008. године Косово је признало 100 држава УН. Од 28 чланица ЕУ Приштину не признају Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка. Русија одбије да сматра Косовску државност легитимном због кршења статута УН у процесу успостављања статуса Косова. Његову државност нису признали Кина, Индија, Грузија, Бразил, Израел и још 60 земаља. Скоро све се оне боје да ће признање створити опасан преседан и подстаћи сепаратистичке покрете по читавом свету.
Андреј Федјашин,
