Тунис: Технократе и узалудне наде
Странке Туниса нису успеле да се договоре око кандидата за шефа прелазне владе. Током дебата, које трају од 25. октобра, владајућа странка Ан-Нахда и опозиција су се договориле да ће се специјална комисија бавити кандидатуром будућег премијера. Експерти сумњају да ће нова влада моћи да изведе земљу из политичке кризе, али искључују понављање египатског сценарија са доласком на власт војних лица.
Када комисија утврди новог премијера, он ће морати да у току две недеље формира владу од ванпартијских технократа. Тај орган ће заменити владу умерено-исламистичке странке Ан-Нахда, која се у принципу слаже да поднесе оставку. Додуше, под условом: њен шеф Али Ларајед обећава да ће поднети оставку тек онда, када буде ратификован нови устав и објављен термин будућих избора. До краја новембра уставотворна скупштина мора да разради нови устав и утврди састав изборног комитета. Спорови око нацрта основног закона трају већ 2 године.
Нејасноће око нове владе, појачана скривеном жељом Ан-Нахде да остане на власти – за шта га сумњичи опозиција – пружа слабу наду на скори излазак земље из кризе. Повод за њу је постало убиство два опозициона политичара ове године. Опозиција је јавно оптужила Ан-Нахду за неспособност да заштити земљу од радикала и затражила њену оставку. Говори сарадник Института оријенталистику РАН Василиј Кузнецов.
- Политичка криза у Тунису траје 6 месеци. Данашња влада није способна да је реши. Ширење тероризма у земљи, с једне стране, повезано је с објективним узроцима – отворене границе, преношење оружја из Малија на Север Африке, џихадизам. С друге стране, прве радикалне исламистичке организације су почеле да делују у периоду, када је данашњи премијер био министар унутрашњих послова. Оне су почеле да делују уз његово повлађивање.
Многи исламисти, повезани с Ал-Каидом, изашли су из затвора у време арапског пролећа. Није искључено да се они крију иза таласа насиља. Током последњих недеља у земљи је убијено неколико полицајаца. Протекле среде у летовалиштима Сус и Манастир један камиказа је активирао експлозив на плажи, док је друга експлозија спречена. Напетост се осећа и у главном граду: дошло је до сукоба студената из непријатељских логора, као и масовни митинг са захтевом оставке Али Лараједа. Крупну операцију против екстремиста воде у центру земље војне снаге. Да ли оне могу, као и у Египту, на таласу народног незадовољства да свргну непопоуларног премијера? Коментар Василија Кузнецова.
Специфика туниске ситуације, за разлику од египатске, састоји се у томе, што овде нема једне снаге, која је способна да преузме власт и изврши преокрет. Армија је слаба, за разлику од Египта - свега 35 хиљада, и то, она није политизована. То тражи од политичких елита да стално траже компромис.
Теоретски би војна лица могла да преузму власт у земљи. Много је теже да је задрже. Тунижанска армија нема ауторитет, који има египатска, која га је стекла у време рата против Израела.Тунижанскавојна лица би се уплашила преокрета, - претпоставља експерт Института Блиског Истока Сергеј Серегичев.
- То би могло отворити врата директног насиља. Данас умерени исламисти уздржавају Ал-Каиду, салафите. Ако војна лица одвоје од власти умерене исламисте владајуће странке, она ће одрешити руке радикалима. Ти ће организовати такав терор, који би данашњи учинио дечијом игром. Они би за пар недеља претворили Тунис у Либан из 1976. године.
Према прогнозама експерата, нестабилна ситуација у Тунису ће трајати најмање неколико месеци.
Борис Павлишчев,
