О америчкој АНБ ће се разговарати у УН и мало јој «скратити» уши
У области скандала око глобалног праћења од стране АНБ САД крајем недеље је најсензационалнија вест је о евентулној посети Едварда Сноудена Немачкој. Избеглица из специјалних ресора САД је тобоже пристао да да немачким парламентарцима и тужилаштву исказе о раду АНБ у Немачкој. То ће Сноуден учинити највероватније у Москви, ако иначе дође до исказа. У Берлину ће му тешко гарантовати безбедност и неекстрадицију у САД. Посланик бундестага Ханс-Кристиан Штрeбел је пристао да организује парламентарни сусрет са Сноуденом.Он заступа у немачком парламенту зелене.
Немачке новине пишу да је у канцеларији Ангеле Меркел иницијатива зелених изазвала велику нервозу. Штребел је дошао у Москву уз поштовање свих правила конспирације: ни МСП Немачке, ни канцеларија канцеларке нису знали о његовој посети. Ни главног раскринкавача АНБ у званичном Берлину не чекају. Прво, Сноуден може да исприча много негативног о размерама сарадње немачких специјалних ресора с АНБ. Друго, Американцима ће то омогућити да све окрену наопако. Данас Немци укоравају Вашингтон за непоштену игру и шпијунирање оданих савезника. Долазак Сноудена у Берлин или опширни контакти с Немцима у Москви омогућили би САД да оптуже Берлин за сарадњу с издајицом. Ни прво, ни друго неће бити добро.
За сада су у Европи реноме и поверење према Обами поткопани у таквој мери да неке новине у Немачкој и Француској, подругљиво пишу да се Обама нагло примиче нивоу непријатељства, које је некада Стари Свет осећао према његовом предходнику Џорџу Бушу-млађем.
Иначе, толико жучно негодовање од стране Берлина и Париза поводом шпијунаже Обамине Беле куће није осетио чак ни Буш-млађи.
Међутим, руски експерти саветују да погоршање односа Европе с администрацијом Барака Обаме не утиче на односе Европа-САД у целини.
Савезнички односи између САД и Европе су сувише чврсти да би се говорило о коначком губљењу поверења, сматра аналитичар руског Института стратешких истраживања Владимир Козин. Међутим, обнављање таквог поверења ће трајати дуго.
- Мислим да ће европски савезници САД поставити питање да се не би више одвијало праћење лидера европских држава од стране САД или уз помоћ САД. То је за Европљане био озбиљан морални ударац песницом по носу. Свакако, то ником није пријатно. Међутим, тешко да ће они смањити размене информација с САД.
Скандал је избио не због тога, што специјални ресори САД шпијунирају Европу: то је одавно добро познато. Европа је била шокирана дрскошћу и размерима шпијунаже.
Недеља расправа око скандала с АНБ у самом САД-у је завршена обећањем Беле куће да ће реформирати делатност шпијунског ресора.
Например, председник Обама је обећао да се више неће прислушкивати телефонски разговори у седиштима ММФ и Светске банке. Оба се налазе у Вашингтону. Обама је наредио АНБ да се искључи из линија две водеће међународне финансијске организације.
Сама Бела кућа све више истиче корените реформе ресора електронске шпијунаже. Све специјалне службе САД не подлежу редовној контроли. Тако се дешавало са ЦИА 60-их, 70-их и 80-их година. Ту су у праву неколико пута реформисали, уствари, ликвидирали једна оделења и формирали друга. Изгледа да то исто чека и АНБ. Агенцији ће само мало скратити сувише велике уши.
Како каже амерички правник, блогер и новинар Глен Гринвалд, који је први саопштио о раскринквањима Едварда Сноудена, АНБ је постала обузета прикупљањем података ради самог процеса. Несрећа је у томе, што је акумулација информација АНБ попримила такве размере да је постала контрапродуктивна.
