Чепурин: Срби, спречите расколе!

05-11-2013 11:23:25 | | novosti.rs/ vostok.rs |


Поводом великог празника своје отаџбине - Дана народног јединства, амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин у ауторском тексту за „Новости“ скицира историјску панораму највеће словенске земље и анализира перспективу односа са Србијом:

Сваки Србин зна шта значе четири слова С. Она су написана на србском грбу и на застави Србије. Преиначивши ове речи у: „Само слога Русију спасава“ - сазнајемо суштину празника Дана народног јединства, празника свих народа и друштвених слојева који се обележава 4. новембра и који је после Дана Русије (12. јуна) други по значају.

Корени празника досежу дубоко у историју: 4. новембра 1612. године одиграо се догађај када је сам народ без учешћа власти одлучио судбину Русије. У земљи тада практично није било власти.

Након седам векова, године 1598. завршена је владавина прве руске династије - Рјуриковича. Власт су зграбили олигарси. Године 1603. почела је глад, и појавили су се цареви-самозванци. Држава је почела да се цепа. У њу су продрли освајачи. Војске Пољака и Швеђана освојиле су многе руске градове. У Москви је под туђинима годинама владало безакоње. Земља се нашла у расулу које је потрајало скоро десет година.

Фебруара 1612. године појавио се први у историји Русије свесталешки национално-ослободилачки покрет. Трговци, Козаци и средња класа градова централне Русије постали су његова покретачка снага. Вође овог покрета постали су свенародно изабрани представници два главна социјална сталежа, трговаца и војног племства, Козма Мињин и Дмитриј Пожарски. Током ослободилачког похода на Москву народна војска укључила је у своје редове практично све народне, војне, козачке и племенске јединице које су током смутних времена дејствовале у интересима олигарха и других држава. Идеја ослобођења своје земље ујединила је све ове људе. Само слога је спасла Русију.

Први јуриш на московски Кремљ догодио се 22. октобра по грегоријанском календару (сада је то 4. новембар). Од 1649. године овај је дан проглашен за државни празник - Дан Казањске Богомајке. За ову икону знају у Србији. Заправо, помоћу ове свете иконе које се појавила у 16. столећу ослободиоци су објашњавали спасење Русије.

Пре десет година већином гласова практично свих парламентарних странака празник је био поново проглашен свенародним. Русија је мултиетничка земља. Иако је претежна већина грађана земље православна, одлучено је да се овом празнику не придаје верски значај. Овај је празник свих нас. У неком смислу, овај се празник временски подудара са празником 7. новембра који се обележавао преко 60 година и био је државни празник СССР - „Дан велике Октобарске социјалистичке револуције“.

Од речи „јединство“ започео је препород савремене Русије, која се развија, која је јединствена и има своју стратегију и перспективе. Јединство је веома важно и за Русију, и за Србију. Јединство је нарочито сада неопходно народу Србије. У Русији је популарна парола: „Док смо јединствени - непобедиви смо“.

Буквално пре 20 година доживели смо „највећу геополитичку катастрофу 20. века“ - распад СССР. Милиони породица су били раздвојени. Унутар земље догодио се раскол између традиционалног друштва колективних погледа и нове руске индивидуалистичке буржоазије. То се превазилази корак по корак. Али још треба штошта учинити.

За Србију ово су релативно нови проблеми. Већи део своје историје Срби су окупљали око себе народе и земље. Србија више не сме да допусти унутрашње расколе, нарочито кад је реч о самом постојању српске државе, србског народа и суверенитета земље. Потребни су циљеви и дела која уједињују: „Само слога Србију спасава“.

Сви лимити на ратове, крв, дубоке расколе су исцрпљени. Пред Русијом и Србијом, по мом мишљењу, јесу задаци енергичног развоја, борба против негативних појава као што је корупција, потрага за новим инвестицијама, новим тржиштима, стварање нових радних места, социјално-економски прогрес, заштита суверенитета наших земаља.

Јединство Русије и Србије је у оном што је корисно за обе земље и за наше народе - то је важна карика процвата наших народа. Морамо да се сећамо своје прошлости, свог идентитета, свог језика, наше ћирилице, наше вере. Морамо да идемо напред помажући једни другима.