Председник Литваније се бори против раскринкавања

07-11-2013 10:15:52 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


После више од 20 година од распада СССР, Литванија, Естонија и Летонија које тешко преживљавају економску кризу, из године у годину воде информациони рат против Русије, хранећи бирачко тело негативним расположњем ради имитације политичког живота.

Председник Литваније Даља Грибаускајте оптужила је Русију за покшај да осујети самит ЕУ и да дискредитује Литванију као једног од главних иницијатора програма Источно партнерство, према којем у ЕУ у својству асоцираног члана треба да буде укључена Украјина. Самит треба да осујети, тврди Грибаускајте, тражење компромитујућих материјала о литванским политичарима у архивима СССР. Њу је забринуло објављивање документа који потврђује да је отац Грибаускајте радио за НКВД (совјетско министарство унутрашњих послова 1934-46). Не зна се како ова информација може да осујети самит. Ипак постоји мишљење да бојазни Грибаускајте нису неосноване. Њена сопствена прошлост може да одигра са њом злу шалу, сматра главни уредник недељника Литвански куриј Анатолиј Иванов.

- Бивши први руководилац Департмана државне безбедности Литваније, потписник акта о независности, бивши посланик парламента Зигмас Вајшвила, прилично заслужан човек пред државом, истакао је претпоставку да је наш председник могла са сарађује са специјалним службама Совјетског Савеза. Одатле и њен невиђен скок у каријери у својетско време, њен нејасан став у време стицања независности.

Политичка позадина у Литванији је доведена до апсурда. Док Грибаускајте тражи на све стране руске шпијуне, изјављујући о невиђеном притиску, њу саму фактички називају агентом Кремља. Према речима истог тог Зигмаса Вајшвилија, све што ради Грибаускајте, то је служење интересима Русије. У том случају њен рат против Гаспрома, чије цене гаса не одговарају Литванији, и ограничавање емитовања руске телевизије треба оцењивати као акте проруске политике.

Међутим са Русијом Литванију, као и њене суседе, Летонију и Естонију, везује много више него што се праве њихови руководиоци. Није бог зна какав извоз везан за Русију, одатле долази гас и опет малобројни туристи. Ипак у одсуству било каквих достигнућа играње на карту мржње остаје мал те не једина политичка монета која се пушта у оптицај како се ближе избори. Дајемо реч Анатолију Иванову.

- Сезонска криза у земљама Балтика везана је са потребом да се одвуче пажња људи од насушних проблема и пребаци на неке спољне фобије. У датом случају се игра на омиљену карту литванских власти – русофобска карта, непогрешива, она помаже да се наелектришу бирачи, посебно ако се овај проблем посматра у контексту председничких избора који предстоје у мају 2014. године.

У међувремену друштво је наелектрисано, људи, по речима становника Литваније, постали су агресивнији и нетрпељиви једни према другима. Према речима Анатолија Иванова, ситиче се утисак да је бензин разливен. Остало је да се принесе шибица. право незадоовљство људи је због тешке кризе.

Посебни резултати нису постигнути. Шта више, емиграцију чак патриоте називају излаксом и пореде са већим ужасом него што је совјетска депортација. Можемо да путујемо аутомобилом сат и по по Литванији и да уопште не видимо људе. Пуста држава са свим последицама: одсуство индустрије, уништена пољопривреда и врло низак стандард. То су извори све агресије.

Ксенија Фокина,