Шпијунски скандали стигли до Аустралије
Индонезијски хакери свете се Аустралији због прислушкивања које специјалне службе ове земље воде у Азијском региону. Престаните да шпијунирате Индонезију! – такав позив се појавио на проваљеним сајтовима отприлике две стотине мањих аустралијских компанија. Одговорност за напад не преузела на себе интернет групација Анонимус Индонезија.
Према саопштењима аустралијских медија, позивајући се на документа која је предао Едвард Сноуден, Управа за радиотехничку одбрану Аустралије бавила се електронском шпијунажом у читавом низу држава Азије, користећи инфраструктуру амбасада. Пресретање телефонских позива, радиосигнала и интернета вршено је у оквиру операције Стејтрум, у којој учествује 5 земаља, под руководством САД. Министарства иностраних послова Индонезије, Кине, Тајланда и Малезије уложила су протест. Званична Канбера ћути. Независни експерти истичу да прецизних података о деловању аустралијских специјалних служби за саа нема, али коришћење дипломатских мисија у обаештајне сврхе уобичајена је пракса. Говори војни експерт Михаил Ходарјонок:
- Улгавном све амбасаде и велики део сарадника амбасада систематски се користе у обавештајне сврхе. То је свеојеврсна норма, и томе се не треба чудити. Аустралија је упориште европске цивилизације у Азијском региону. Могуће да су специјалне службе ове земље биле укључене у извлачење информација у корист САД и у сопствене сврхе.
Сличне претензије на рачун САД стићу из разних крајева планете. Крајем октобра аналитичар израелске обавештајне службе Ронен Соломон у интервјуу за локални лист изјавио је да су САД постављале уређаје за сакупљање обавеђтајних података у својим амбасадама по читавом свету. Отприлике у исто време у немачком Шпиглу је изашао чланак у којем се тврдило да је амбасада САД у Берлину буквално нафилована шпијунском опремом.
Раскринкавања Сноудена су учинила познатим јавност оно за шта су политичари највероватније знали, али су одабрали да деликатно ћуте. О узроцима шпијуноманије која је захватила свет говори директор Центра за геополитичку експертизу Валериј Коровин.
- То је реакција на раскринкавања, која су извела на површину непријатне чињенице, можда и позанте политичким лидерима многих земаља, чије откривање они нису желели. Чак оне државе чији лидери су знали да их прислушкују и прате, турдиле су се да не објављују ове информације. Зато што је из њих следило да они нису суверени субјекти.
Сада су политичари дужни да реагују бар како би сачували образ у очима својих бирача. Према анкетирањима преко 70% Немаца сматра да Вашингтон треба у најмању руку да се извини за то што су америчке специјалне службе вероватно прислушкивале телефон Ангеле Меркел. Експерти су уверени да за неко време интересовање јавности за скандале око прислушкивања ће утихнути, и шпијунска тема ће нестати.
Влад Гринкевич,
