УН предвиђа кокосову кризу
Ова јесен је испала врло плодна застрашујућим пољопривредним прогнозама. Последњу је објавила Агенција за храну и пољопривреду УН (FAO). Организација овај пут предвиђа кокосову кризу.
Светска потражња на производе ове области сада расте 10% годишње, а производња се повећава 2%. Проблеми су повезани са старењем кокосових палми у земљама произвођачима ове сировине, која се широко примењује у прехрамбеној индустрији и индустрији лепоте. Ако узмемо да на једној палми годишње може да роди до 100 плодова, а ми данас имамо ситуацију да је принос у Пацифичком обручу – главном испоручиоцу ораха- око 40. Већина стабала је старија од 50 година, а после тог узраста принос се само смањује. Истовремено, на пример, Филипинима је извоз кокоса основна извозна област на коју отпада 5% БДП. После Филипина следе Индија и Индонезија.
Међутим, у Индији су већ обратили пажњу на проблем старења плантажа и тамо стара стабла замењују новим. Младо дрвеће може родити већ за 2-3 године. А, примена савремених ђубрива ће омогућити повећање приноса ораха за 50-100%. Осим тога, постоје подаци да се од 20-40% приноса изгуби због штеточина и болести дрвећа. То значи да постоји још већи потенцијал да се ситуација побољша.
Ово се не може рећи за други драгоцени производ, коме се, такође, предвиђа раст цена и дефицит. Говоримо о чоколади. Следеће године због суше се предвиђа смањење приноса какаа у западној Африци, а она испоручује око 70% светских сировина за производњу чоколаде. Од почетка ове године цене на какао су повећане за више од 20%. На све то утиче и раст потражње – у САД и западној Европи се све више тражи и цени црна чоколада, за чију производњу је потребно више какаа у односу на производњу млечне чоколаде.
Очекује се да ће поскупети и вино. Недавно је финансијска компанија Morgan Stanley саопштила да је прошле године потражња овог благородног пића превисила понуду за рекордних – за сву историју праћења – 300 милиона кутија. Истовремено се производња свела на минимум.
Међутим, текућа година може поправити ситуацију. Тако Светска организација за вино и лозу (OIV) прогнозира „импресивни“ раст производње: 281 милион хектолитара после 258 милиона хектолитара 2012. године. Пораст за скоро четвртину се очекује у Шпанији, за 7% у Француској. У Новом свету, на пример, у Аргентини, ће се произвести 27% вина више него прошле године.
Стално се појављују новости на тржишту које наводе на мисли о властитом џепу и желуцу. Међутим, ситуација са храном сада, укупно гледано, изгледа стабилно. Од пролећа ове године светске цене хране падају. У августу је индекс цена хране FAO износио 201,8, после историјског рекорда из фебруара 2011. године када је индекс достигао 238. Ово смањење цена је, у првом реду, повезано са обновом производње жита после суше 2012 године. За 2013-14. се прогнозира рекордна жетва од 2,5 милијарде тона – раст од скоро 8%.
Међутим, ризик и даље остаје. Главни ризик – могућност наглог скока цена, ако се природа опет поигра са нама. Било која суша, слична оној из 2012. године, у САД или ЗНГ, може повећати цене за 15-40%, прогнозира FAO.
Дугорочна слика, такође, поставља многа питања. Према оценама УН, да би се до 2050. године прехранило целокупно становништво Земље, потребно је повећати производњу хране око 2 пута. Истовремено, већ сада, захваљујући дефициту нових обрадивих површина, повећању еколошких ризика и ниском нивоу инвестиција у пољопривреду, могућности прехрамбене индустрије су максимално искоришћени. Организација за економску сарадњу и развој је недавно позвала све земље света да што пре одустану од старих метода пољопривредне политике и да ставе акценат на иновације и раст производње.
На основу овога научници предлажу екстравагантне начине решавања проблема прехране становништва Земље које стално расте. Тако је недавно група студената из Канаде добила награду од $1 милиона за идеју да се брашно прави од специјално узгојених скакаваца. Широка употреба инсеката у прехрани се озбиљно разматра као један од начина да се спречи прехрамбена криза.
Прошлог лета су дегустатори свечано пробали први хамбургер од вештачког меса – које је направљено од матичних ћелија краве. Мада је по свом изгледу вештачка пљескавица мало подсећала на праву, стручњаци су били задовољни. Истина, производња оваквог хамбургера није јефтина – око $370 хиљада.
Наравно, научно-технички прогрес не треба да стоји на месту и временом ће технологија појефтинити. Али, без обзира на то, решавање прехрамбеног проблема треба тражити много ближе. Тако је индијски стручњак Девиндер Шарма израчунао да би храна, која се сада производи, била довољна за чак 11,5 милијарди људи. Само, та храна која сада постоји треба да се боље распореди и пажљивије користи.
Сваке године се баца 1,3 милијарде тона хране. Економски губици од таквог односа према храни износе око 750 милијарди долара. Већина тих губитака (54%) је на савести произвођача. Остало се губи у току прераде, пласмана и употребе. Излаз може бити у повећању ефикасности производње и побољшању система мониторинга потражње и понуде. Први наговештаји већ постоје: 2011. године је на иницијативу G20 формиран Систем информационе подршке о стању пољопривредног тржишта. Он омогућује транспарентност светског прехрамбеног тржишта. Једноставније речено, омогућава да се боље виде подаци о залихама и потражњи хране и помаже приликом изучавања механизма формирања цена.
Леонид Гурјанов,
