Специјални ресори у британском парламенту: show must go on
Догађај без преседана у британском парламенту: руководиоци три британска специјална ресора иступили су пред Комитетом за обавештајну службу и безбедност у отвореном режиму. Седница је имала директан пренос на сајту парламента. Штампа је већ истакла: таква демонстрација отворености је неопходна специјалним ресорима у вези са скандалозним раскринкавањима Едварда Сноудена.
За све је крив Сноуден. То је, могло би се рећи, поента првог отвореног иступања шефова британских специјалних ресора. Пред парламентарним комитетом су иступили руководиоци контраобавештајне службе МИ-5 Ендрју Паркер, спољне обавештајне службе МИ-6 Џон Соверс и электронске обавештајне службе Иан Лобан. Иступања шефова специјалних ресора су директно преносили ТВ канали са закашњењем од два минута. То је било учињено ради тога да би пренос могао бити обустављен, да су шефови обавештајних органа случајно разгласили поверљиве податке.
Повод за слушања – мада отворено то није било изјављено – постале су публикације поверљивих докумената, пружених медијима (у овом случају The Guardian) од стране бившег припадника ЦИА. Између осталих – информације о електронском прислушкивању Агенције националне безбедности САД телефонских разговора лидера држава ЕУ. Почетак је био пун обећања: парламентарци су оптужили за неефикасност специјалне ресоре, који су превидели крај хладног рата, терористичке акције 11. септембра 2001. године и арапско пролеће. Када је реч била о раскринкавањима Сноудена, шефови специјалних ресора су покушали да докажу да перлустрација поште и прислушкивање телефона не противрече законима, те служе интересима безбедности Британије. Самог раскринкавача је шеф МИ-6 Соверс оптужио малтене за помоћ тероризму:
- Емисије информација од Сноудена су нанеле велику штету. Оне угрожавају наше операције. Сасвим је јасно да се наши непријатељи трљају руке, Ал-Каида радо гута те информације.
Како се сазнало из говора шефова специјалних ресора, руке траља не само Ал-Каида, већ и педофили, које неће моћи дв ухвате због Сноудена, као и сви други злочинци. Међутим, шефа спољне обавештајне службе чекало је потпуно логично питање: има ли доказа такве штете? Парламентарни тест је пропао. Посланици нису успели да добију од руководилаца специјалних рессора извештај о њиховим акцијама, истиче новинар The Guardian Ричард Нортон-Тејлор.
- Занимљиво је, када су Соверса замолили за доказе, да наведе примере штета од раскринкавања Сноудена, он је одмах рекао: То не можемо да изнесемо јавно. Морамо прећи затвореној седници. Дакле, пропали су чак на пробном питању.
Ради чега су требала та помпезна слушања? Иначе, ажиотажа око њих је разумљива: щефови сва три специјална ресора су на једном месту, практично у директном преносу, то је веома ретка прилика! Међутим, према резултатима је испао обичан шоу, који је морао да помогне обавештајцима да сачувау свој имиџ тајанствених витезова, сматра директор Института стратешког планирања Александар Гусев.
- Слушања у парламенту су повезана пре свега с обезбеђивањем скривања одређених информација, које не смеју да процуре, према њиховом мишлењу, у медије. С друге стране, да не би страдао реноме специјалних ресора Велике Британије. Данас је љага на АНБ САД. Тешко је рећи када ће се она опрати.
Парламентарце су убеђивали да специјални ресори не прате обичне грађане, једини су њихов циљ терористи и други злочинци. Садржај телефонских разговора могу упознати само у случајима, који одговарају стриктним законодавним ограничењима и захтевима. Међутим, у документима, које је објавио Едвард Сноуден, речено је да британски специјални ресори прислушкују читав телефонски и интернет-трафик, који се одвија преко трансатлантским кабловима на територији земље. Обавештајне службе могле су да контролишу садржај разговора и електронске поште милиона грађана. Иначе, разумљиво је да ни АНБ, ни њени британски колеге не планирају обуставу праћења. Напротив, пре ће повећати финансирање.
Морамо да признамо да су на слушањима биле оглашене и оптимистичке информације. Како је изјавио шеф МИ-6, Велика Британија обнавља сарадњу с Русијом (прекинуту 2006. године у вези са предметом Литвиненка). Према речима Соверса, први корак Лондона и Москве у том правцу ће бити осигурање безбедности Олимпијских игара у Сочију.
Игор Силецки,
