Чему ММФ учи Источну Европу?
Међународни монетарни фонд изгледа све више се уплиће у сопствене антикризне рецепте. Није утихнуо скандал поводом принудног признања погрешности многих сопствених препорука за Грчку од стране Фонда, а озбиљан конфликт је избио у односима ММФ са земљама Централне и Источне Европе. У епицентру сукоба се нашла Румунија, али и њени суседи из региона на челу са Мађарском морају да доносе нове „заштитне“ мере – истиче наш коментатор Петар Искендеров.
На оштрици главног удара у вербалним биткама ММФ и Источне Европе нашла се шеф румунског представништва Фонда Андреа Шехтер. На конфренцији за штампу о резултатима десетодневне инспекције експерата ММФ она је нагласила оцене у којима је тешко не приметити озбиљне унутрашње противречности. А пошто су се уопштавања госпође Шехтер тицала читавог региона Централне и Источне Европе, њене аргументације треба да саслушају такође Мађари, Чеси, Словаци, Бугари...
Главни закључак представнице ММФ је категоричан: влада Румуније ни у ком случају не треба да смањује порезе, нека је то чак и у циљу стимулисања унутрашње економске активности, потшо за то још није дошло време. Шта се у ствари дешава у румунској економији, и зашто, позиајући на стимулисање унутрапшњег економског раста, чиновници ММФ истовремено забрањују националној влади да смањује порезе? Одговор на ово питање није оригниалан. Започевши оштру полемику са Букурештом, ММФ је иступио у заштиту не румунске економије и локалних предузимача, већ сопствених антикризних рецепата, којима су условљени кредити и зајмови вредни милијарде.
Изгледа да конфликте ММФ има и са Бкурештом, и са Братиславом, и са Прагом. Слична је ситуација у односима ММФ и ЕУ са Мађарском. ЕУ и ММФ имају сасвим одређен циљ који се истина не објављује, истакао је у разговору за Глас Русије директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки:
- Антикризне мере ЕУ и ММФ нису усмерене на то да се изведу „проблематичне“ земље из оног тешког економског стања у којем се налазе. Оне су усмрене на то да им се не да да предузму неке мере са своје стране које би могле да нашкоде пре свега немачким и француским банкама, њиховим кредиторима. Питање је ко и на чији рачун ће решавати проблем. Или ће ове земље спасавати себе на рчаун штете која ће бити нанета француском и немачком банкарском систему. Или ће напротив почети да спасавају француско-немачки банкарски систем фактички на рачун тоталне катастрофе, коју преживљавају земље дужници.
Настављајући тему, руководилац Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН Алексеј Кузњецов је истакао да саму антикризну улогу ММФ као финансијског донатора не треба прецењивати.
- Као прво, у ММФ важну улогу наравно играју Американци. Али гледати ММФ као полугу САД прилично је смешно. Као друго, ММФ даје углавном само гаранције. У суштини то је смиривање шпекуланата.
Не чуди што су земље Централне и Источне Европе последњих месеци биле озбиљно забринуте за спровођење сосптвене антикризне политике и заштиту сопствених тржишта.
Петар Искендеров,
