«Кристална ноћ» и толерантна Европа
Прошло је 75 година од догађаја 9. новембра 1938. године, када су припадници нацистичке странке организовали масовне јеврејске погроме у Немачкој, Судетској области Чехословачке и Аустрији. Погинуло је 90 људи, хиљаде одведено у концентрационе логоре, срушено је 1300 синагога, мноштво радњи, улице градова су биле засуте остацима разбијених излога. Та је страва остала у историји под називом Кристална ноћ…
Према одлуци УН се тај дан обележава као Међународни дан против фашизма, расизма и антисемитизма. Шта је постало повод за погроме? Постављамо то питање копредседнику Руског фонда Холокауст Илији Алтману.
- Том је догађају претходила, како би ми данас рекли, терористичка акција. Наиме, убиство у Паризу немачког дипломате фон Рата од стране јеврејског младића из депортоване породице. Подсетићу, проблем миграната се решавао у нацистичкој Немачкој једноставно – присилном депортацијом. Тако је било депортовано у Пољску 17 хиљада Јевреја. Све околности, повезане са терористичком акцијом, све до сада нису до краја истражене. Постоји верзија да су младић и немачки дипломата били у хомосексуалној вези (што се строго кажњавало од стране нациста), те је дипломата био само рањен. Помогли су му да напусти овај свет лекари да не би тај случај избио на видело. Једно од главних лица у погромима је био штандартенфирер СС Милер, чију је улогу дивно тумачио Леонид Броневој у популарној серији 17 тренутака у пролеће. Погроми су морали да стимулишу одлазак Јевреја из Немачке, али главно је да би ујединили нацију пред заједничким непријатељем, јер се у то време одржавао конгрес нацистичке странке.
Тај догађаја је шокирао Европу. Америка је опозвала свог амбасадора из Немачке. Није ћутао ни Совјетски Савез. У штампи се појавило мноштво чланака са изразом негодовања, био је одржан митинг интелектуалаца у Бољшом театру. Жигосао је фашизам у свом првом иступању у Лењинградској филхармонији млади Дмитриј Шостакович. Затим се галама у свету стишала. Та заборавност је коштала човечанство више од 50 милиона људских живота различитих националних припадности, који су изгорели у ватри Другог светског рата, - наставља Илија Алтман.
- Обично догађаје Кристалне ноћи повезују с антисемитизмом. Међутим, то питање је дубље, оно је о тужинцима. У нацистичкој Немачкој то су били Јевреји. Њима је полиција приписивала 90 одсто свих злочина. То је апсолутна измишљотина! Међутим, Немци су веровали. И данас у Европи политичари-десничари све несреће приписују људима друге националне припадности, друге вероисповести. То је реалан проблем. Да будемо праведни, покушавају да га реше. Постоји међународна иницијатива недеља толерантности у Европи, створен је (уз учешће Русије) Европска савет за толерантност и примирје, први његов шеф је постао бивши председник Пољске Александар Квасневски. Савет је предложио типски закон о толерантности за националне владе. Међутим, ствар се за сада не развија. Живот сведочи: за сада није нађен лек од ксенофобије...
Европски савет за толерантност разрађује нове предлоге за хармонизацију међукултурног дијалога, предлаже Европарламенту концепцију толерантности и Белу књигу толерантности, која би регистровала успешну праксу, док израелски експерти алармирају: у Европи расте антисемитизам. На првом месту је Француска, где је посебан одјек имало убиство од стране Мохамеда Мера, пореклом из Алжира, јеврејског учитеља и двое његове деце. У Источној Европи прве ретке рејтинга ксенофобског расположења заузимају Пољска, Украјина, Мађарска, Грчка. Поред тога, постоји и цигански проблем.
Како стоје ствари у Русији? Према подацима Евроазијског Јеврејског конгреса, овде је релативно ниски у односу на западне земље ниво антисемитизма, али правац ксенофобских расположења (која, свакако, постоје) прелази на људе са Кавказа и Средње Азије.
Гајане Ханова,
