Распрва у Државној думи РФ: Хашки трибунал наставак NATO агресије

13-11-2013 05:34:49 | | Глас Русије/ vostok.rs |

Дарко Младић: Ја сам поносан што могу да стојим ту пред вама


О свемогућим прекршајима свих међународних конвенција од стране Хашког трибунала и о потреби да он буде затворен говори се одавно. Многи уледни руски правници говоре о претварању прогресивног међународног права у репресивно. И како се не би допустило клизање у нову колонизацију, треба се супротставити том процесу. У том циљу у Државној думи РФ одржане су парламентарне расправе на тему Основни проблеми делатности међународних судских установа на примеру Међународног трибунала за бившу Југославију.

У њима су учествовали посалници, шефови Друштвених комитета за одбрану Војислава Шешеља и генерала Ратка Младића, угледни правници, експерти за међународно право. На заседање су били позвани студенти правних факултета. Говорећи, између осталог, о Међународном трибуналу, учесници дискусије посебно су истицали чињеницу да овај трибунал има политичке, а не правне циљеве, и представља наставак агресије NATO-а у Југославији другим средствима. Између осталог, многи говорници су говорили о једниствености судског процеса против лидера Српске радикалне странке, доктора Војислава Шешеља, кога држе у затвору више од 10 година без објављивања пресуде. Шта ће бити даље, ако се на позадини овог појаве и други трибунали? А процеси у тим судовима се већ воде, говори угледни руски правник Александар Мезјајев.

- Тренутно то су суђења четворици актуалних шефова држава: председнику Судана Омару ал-Баширу, председнику и потпредседнику Кеније Ухуруу Кењате и Вилијаму Руту, као и бившем руководиоцу Либије Моамеру Гадафију, мада је последње суђење касније било прекинуто. То су такође случајеви против свргнутог председника Обале Слоноваче Лорана Гбагбоа и потпредседника Демократске Републике Конго Жана-Пјера Бембе. Вероватно би било наивно сматрати да је дата тенденција случајна.

То да тендецнија није случајна потврдио је на примеру истог тог Међународног трибунала за бившу Југославију и члан међународног савета у МСП РФ Владимир Котљар. Он је 1993. године био члан комисије за истрагу кршења људских права на територији бивше Југославије у Женеви. И већ тада је скренуо пажњу на то да је већина докумената имала карактер оптужнице против Срба. Владимир Котљар наводи и друге примере, који доказују коришћење судског система у циљу популаризације политичких интереса западних земаља.

- Довољно је сетити се догађаја у Либији, када су у јеку рата Француска и Велика Британија иницирале издавање налога за хапшење Гадафија. Русија и разумнији кругови у Европи упозоравали су на контрапродуктивност тог корака, пошто би то послужило много жешћем сукобу и омело би могућности мировног регулисања ситуације. Између осталог, исто је било употребљено и за врем рата у Сирији, када је Запад покушао да иницира издавање истог налога против Башара Асада. Истина, пре иницијативе Владимира Путина. Ствар је, како разумемо, кренула ка мировном регулисању, и присталице ове идеје су престале да је гурају. Као што се зна, питање суђењу Асаду један је од разлога саботирања конференције Женева-2. Где да му се суди, истина, они нису истакли. али овде се сасвим јасно понавља слика коју видимо и у Међународном трибуналу.

Парламентарним расправама у Државној думи присуствовао је син Ратка Младића Дарко, који је говорио о сталном кршењу права његовог оца у трибуналу и сталном игнорисању његовог здравственог стања. То је натерало Дарка Младића да изнесе окупљенима озбиљан предлог.

- Ја се надам да ћемо са нашим пријатељима овде доћи у ситуацију да можда организујемо једну независну међународну комисију лекара која ће да испита то питање на начин који није субјективан и тако да се искључе доктори који добијају дипломатске инструкције какве извештаје треба да пишу. Ја кажем ту ствар везану за чињеницу да сам овде, у вашој земљи, која је стални члан Савета Безбедности и сама по својој величини и значају у свету једна од најзначајнијих земаља. Мој отац је задовољан зато што је спречио трећи геноцид над србским народом у 20. веку. И ја сам поносан што могу да стојим ту пред вама и да га браним.


Одлука о формирању овакве комисије била је донета једногласно. Сада, по речима учесника заседања, предстоји дуг и мукотрпан рад са међунаордним кривичним судијама.

Григориј Соколов,