Елите Русије и САД пасивне по питању развоја билатералних односа
За бесконфликтни развој руско-америчких односа потребни су огромни напори елита обе државе, њихова усмереност на развој партнерства. Ипак, без обзира на стратешке интересе две земље, то се за сада не бележи, истиче експерт Горбачов-Фонда, професор Московског државног универзитета Виктор Кувалдин. Уочи 80-годишњице успостављања дипломатских веза између СССР и САД у интервјуу за Глас Русије екпсерт је анализирао основне етапе билатералних односа.
Опасне кризе у совјетско-америчким односима у совјетском периоду биле су неизбежне и предодређене кардиналним разликама социјално-економских система две земље, сматра Виктор Кувалдин. Ипак то што сада САД и Русија егзистирају у парадигми капитализма, не осигурава их од кризе.
- Јединствно социјално-економских система још не гарантује да ће се наши односи развијати глатко узлазном линијом. Потребни су огромни напори дипломатије и полтичких елита једне и друге стране, њихова спремност и усмереност на развој партнерских односа. Ипак сумњам да таква усмереност постоји.
Према мишљењу Кувалдина, и у руској и у америчкој елити нема јединства по том питању. Осим тога, америчка елита није посебно заинтересована за Русију, зато су прилично јаке позиције оних који су расположени непријатељски. Са друге стране, не може се рећи да и у руском политичком врху превладавају топла осећања у погледу САД. То је у многоме резултат искуства развоја билатералних односа после 1991. године. Русија има много узрока за увреде и претензије у погледу САД. Ипак и САД имају своје резоне за не превише добронамеран однос према Русији, истиче политиколог. Ипак глобална ситуација подстиче обе државе на сарадњу. У стратешким итересима Русије је да има добре односе са САД, али да не уступа у принципијалним за нас питањима, повдлачи Виктор Кувалдин.
Исто се односи и на САД. У актуалним условима, када је за Американце фундаментално постављено питање борбе са Кином за хегемонију у савременом свету, стратешки интерес САД се састоји у томе да се развијају партнерски односи управо са Русијом, подвлачи Кувалдин.
- Врло перспективни били би заједнички пројекти у Сибиру и на Далеком Истоку. И зато што је то корисно, и зато што би Американци били крајње разочарани када би овде наш привилеговани партнер постала Кина.
Према мишљењу политиколога, Обамина администрација први пут после 1991. године прекинула је на постсовјетском простору игру са нултом сумом, када су брижљиво подметани клипови под точкове интеграционих пројеката Русије. Како сматра Виктор Кувалдин, већ то је веома опоравило ситуацију у овом критички важном за нас региону.
Андреј Иљашенко,
