Европска комисија у прстену фронтова
У ЕУ се заоштравају дубоке противречности. У реферату објављеном 13. новембра Европска комисија је званично ставила Немачку под стално посматрање. До сада слична процедура је покретана против проблематичних земаља и предвиђала је пажљиво праћење буџетске политике влада на предмет њихове адекватности антикризним захтевима ЕУ и ММФ.
Ипак у случају Немачке примедбе Европске комисије имају озбиљнији карактер. Земљи се приписује сумњиво висок ниво трговинског профита. Према мишљењу Европске комисије, сличан резултат достигнут је на рачун вештачког увећавања извоза у условима економских проблема код основних трогивинских партнера Немачке, земаља Централне и Источне Европе. И слична политика не само да не доприноси превладавању евроспке финансијске кризе, већ напротив води ка даљем дебалансу европске економије.
Није тајна да се управо канцелар Меркел залаже за максимално строгу буџетску политику, полемишући са Великом Британијом због њене тобоже превише самосталне и циничне финансијске активности и чак опонирајући политици квантитативног ублажавања са САД. И сада се испоставља да критикујући Британце и Американце, Берлин води сопствену трговинску игру.
Док Европска комисија спори са Немачком поводом политике Берлина у источном правцу, сами источни европљани сакупљају поене у сопственој конфронтацији са Бриселом. Важну судску победу однео је неуморни премијер Мађарске Виктор Орбан. Суд ЕУ са седишетем у Луксембургу анулирао је одлуку Европске комисије о наплаћивању више од сто милиона евра од мађарске петрохемијске компаније MOL због тобожњег коришћења повластица и кршења принципа заједничког тржишта ЕУ.
Али не треба сумњати да одлука Суда ЕУ за Мађарску може да има далекосежне последице и са своје стране води ка даљем паду поверења у ЕУ, тицало се то антиркизних мера у циљу спречавања националних банкротстава, расподеле помоћи или других питања, објаснио је за Глас Русије експерт Економског института РАН Вјачеслав Сенчагов:
- Поткопава се поверење према одлукама зоне евра – ево шта је главно. Са једне стране, руководство ЕУ ипак је предузимало поједине мере како би превладало кризу и у случају неуспеха поврење ће обавезно пасти. Са друге стране, слични развој догађаја је сигнал да треба доносити неке ефикасније и значајније одлуке.
Још један фронт у делатности Европске комисије пролази преко Румуније. Влада земље пристаје да варти до 2015. ЕУ милијарду евра. Провера Европске комисије је констатовала да је издвајање тих средстава и њихово „освајање“ праћено сивим схемама и фиктивним тендерима, при томе сума се још може увећати.
Тако да Европска комисија делује буквално у непријатељском окружењу. Штета само што сличне вербалне, судске и финансијске битке не доприносе јединству и ефикасности саме ЕУ.
Петар Искендеров,
