Опоравак са рецидивима
Подаци које је ових дана објавила евроска статистичка агенција Евростат сведоче о томе да је економија зоне евра, која се овог лета извукла из стања рецесије прешла у фазу стагнације.
Унутрашњи бруто производ 17 земаља зоне евра скочио је у периоду од јула до септембра за свега 0,1%. У претходном кварталу успон је износио 0,3%. Тако, резимира ЕурАктив, чланови европског валутног савеза сада у поређењу са другим регионома планете не делују баш најбоље. Економија САД, на пример, скочила је у истом периоду за 0,7, а Јапана за 0,5%.
Истина, у другом кварталу ове године унутрашњи бруто производ зоне евра је преживео раст – први пут у 6 претходних квартала. Томе је допринео, према оценама експерата, у првом реду напредак француске економије од 0,5%. А данас други по значају тешкаш зоне евра, по речима ЕурАктив, изазива разочарање – економија Француске поново може да склизне у рецесију. За 0,1% смањен је унутрашњи бруто производ Италије. У Немчакој, главној локомотиви Европе, раст је успорен са 0,7 до 0,3%. Између осталог било је у трећем кваталу, како кажу неки коментатори, и пријатних изненађења. У контексту увећања проблема у кључним земљам ана европској периферији бележе се знаци стабилизације. Тако је унутрашњи бруто производ Шпаније први пут престао да пада и показао раст за 0,1%. У Португалији је био фиксиран већ други квартал за редом прираштај од 0,2% на позадини курса жестоке штедње који се наставља.
Пред лицем могућих рецидива у опоравку зоне евра који изгледа почиње, свој рецепт је понудила Европска Централна банка. Она је смањила базичну каматну стопу за кредите до рекордно малог нивоа – 0,25%. Циљ је да се спречи дефлација, тачније пад цена и са тим повезан пад унутрашње потражње и одлагање озбиљних куповина у очекивању још повољнијих цена. А то, као што се зна, повлачи за собом пад производње и незапосленост.
Шеф одељења за земље и регионе руског Европског института, научник економиста Владислав Белов решавање проблема зоне евра види пре свега у економској политици самих држава.
- Не ради се о евру, сматрам. Ради се о економској политици појединачних земаља. Не девалвација или ревалвација одређују конкуретност националних економија и економских субјеката, већ ипак конкретни управљачи на нивоу како државе, тако и појединачних компанија. Зато се враћам моделима развоја, потребни подршке, или, у крајњој линији, формирања услова за мали и средњи бизнис.
Шеф немачког Центра за европска економска истраживања Клемент Фуст са своје стране иступа против одласка политике из економије.
- Политичари на крају крајева делују под притиском околности. А сада притиска на њих нема, што је изазвано активношћу ЕЦБ. И појављује се опасност самоуклањања политике из економије. Многи кажу: аха, криза је превладана. А ми кажемо; није ни из далека. Притисак на политичаре треба да остане, и потребни су нам даљи кораци на путу интеграције.
Који рецепти ће помоћи зони евра? Према прогнозама Европске комисије наредне године започиње раст. Истина, он се мери и даље делићима процента.
Олег Севергин,
