„Буран“ – усамљена птица совјетског космоса

16-11-2013 11:24:55 | | Глас Русије, фото: П. Лукашевич/ vostok.rs |


Пре двадесет пет година, 15. новембра 1988. године, одиграо се догађај без преседана у историји светске космонаутике – са космодрома Бајконур је стартово совјетски вишекратни космички систем „Енергија-Буран“. Џиновски космоплан, „совјетски шатл“ је обавио свој лет у потпуно аутоматском режиму и ушао у Гинисову књигу рекорда.

Дете „хладног рата“, направљен као противтежа америчком „Спејс-шатлу“, који је по тврдњама совјетских војних аналитичара могао да баци атомску бомбу на Москву са Земљине орбите, „Буран“ је направљен да се уједначе шансе двеју супердржава за узајамно уништење, рекао је за „Глас Русије“ академик руске академије космонаутике Александар Жељезнаков:

- „Буран“ је прављен искључиво као систем з лансирање тешких орбиталних станица војне намене. То је био одговор на амерички програм СОИ, који се тих година активно развијао преко океана. И како не би били скроз незаштићени, у случају да Америка инсталира своје војне ударне системе у космосу, направљен је „Буран“. Он је требао да буде систем за отпор.

Али, у моменту када је „Буран“ био спреман да полети, ситуација у свету се променила. У односима Москве и Вашингтона је дошло до отопљења, а економија Совјетског Савеза је сигурно ишла према свом краху. У таквим условима војска је напустила вишекратне космичке системе, а цивилна космонаутика није била у стању да издржава „Буран“, каже главни уредник часописа „Новости космонаутике“ Игор Маринин:

- Крајем осамдесетих година совјетска економија је била толико слаба да је тај трзај исисао сву крв из осталих праваца космонаутике. То, што „Буран“ више није коришћен, је повезано са недостатком средстава за разраду корисног оптерећења и за „Буран“ и за ракету-носача. „Енергија“ је без „Бурана“ могла да лансира сателите тежине до сто тона. Такав сателит се гради више од десет година. А „Енергија“ је морала да лети неколико пута месечно. „Буран“ је могао да лансира тридесет тона терета, али где да се нађу такви сателити?

И Американци су се постепено одрекли вишекратног система. Програм „Спејс-шатл“, коју су Американци сматрали најјефтинијим и најсигурнијим системом за лансирање корисних терета у космос, се у пракси показао као јако скуп и слабо примењив.

Испало је да човечанству не требају вишекратни крилати системи и да за њих нема задатака у космосу. Међутим, вишекратна космонаутика, свеједно, има своју будућност, али се развија у другом правцу, каже војни експерт Константин Богданов:

- Обнављање система „Енергија-Буран“ у њеном тадашњем издању је у потпуности без перспективе. И светска, и наша пракса показују да је развој вишекратних космичких система кренуо путем усавршавања апарата који се враћају на Земљу, као што су „Сојуз“ или „Аполон“. Ови апарати су фактички исти ти апарати који се враћају, али су они и вишекратни. У овим условима они раде са потешкоћама.

Судбина „Бурана“ је тужна. Он је обавио свој при и једини лет и заувек остао прикован за Земљу. 1993. године програм је и званично затворен, а космички брод отишао у заборав и остављен у вечитој конзервацији у свом хангару. После неколико година пао је и кров старог здања и сахранио једини примерак апарата, и са њим и ракету-носача, који је летео у космос. Али, научни потенцијал који је акумулиран у току разраде „Бурана“, открића и изуми који су ишли испред свог времена, ће још бити од користи руској космонаутици, сигуран је Александар Жељезнаков:

- Већина тога, што је тада направљено, ће временом опет бити потребно. Било би лепо да то буде што пре. Приликом разраде будућих космичких бродова сигурно ће се користити и искуство „Бурана“. Неће пропасти сви ти изуми и потенцијал.

Ми ћемо се њега још сећати и не само као дела наше историје, него и као наговештаја нове генерације космичке технике, рекао је Александар Жељезнаков. Ко зна, можда ће се некада на Земљиној орбити појавити космички брод са натписом „Буран“.

Григориј Миленин,