Губернатор Калињинградске области: „Ми представљамо Русију у срцу Европе“
Калињинградска област – најзападнији и најмањи по површини субјект Руске Федерације који се налази у централној Европи. То је полу-ексклава Руске Федерације, јер после распада СССР-а више нема копнене границе са матицом. Граничи са Европском унијом – с Пољском на југу, Литванијом на северу и истоку. Калињинградска област на западу излази на Балтичко море. Административни центар је Калињинград.
У ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ губернатор Калињинградске области Николај Цуканов је испричао како живи тај део Русије, у срцу Европе.
По чему је посебна Калињинградска област? Како се њен географски положај може искористити за стварање повољних услова за бизнис и привлачење станих инвестиција?
- Ми се, стварно, налазимо у посебној ситуацији. Ми себе називамо „руском Европом“, а то има своје и плусеве и минусе. Имамо две границе са Европском унијом – са Пољском и са Литванијом. Долазак из других региона Русије аутомобилом или возом се обавља искључиво уз пасош. Али, с друге стране, близина Европе омогућава да се узме оно најбоље што суседи имају.
Добра логистика нашег географског положаја је велика предност. Ми морамо да побеђујемо квалитетом својих производа и услуга, конкурентним компетенцијама, цертификацијом продукције и производњом по европским стандардима, привлачењем станих инвестиција у Калињинградску област.
У време глобализације, без сваке сумње, регионални односи ће се развијати и то је данас очигледно. Наши главни страни инвеститори су наши суседи. Нама је неопходно да имамо услове за акумулацију најбољих европских и светских искустава и да то примењујемо у Русији. Ми смо битна карика између Европе и Руске Федерације. Калињинградска област је „руска дневна соба“ која прима све Европљане у нашој државној згради. Ми представљамо Русију у срцу Европе и зато имамо велику одговорност.
Европа, у чијем централном делу се налази и Калињинградска област, је прегрмела много ратова, међу којима и два најкрвавија – први и други светски рат. Како се то одразило на историјско и културно наслеђе региона? Шта се ради на очувању сећања на погинуле војнике из сва светска рата?
- Ми смо свесни да без очувања историјског наслеђа не можемо лако изградити нешто ново. Један од пројеката - „Срце града“ – предлог за обнову Краљевског замка и других историјских објеката у центру Калињинграда, је изазвао бурне дискусије у локалној јавности. Центар културних збивања је, безусловно, Катедрала – најстарија саборна црква Конинсберга, која је изграђена крајем 13. почетком 14. века. На концерте камерне музике у сабору долазе људи из свих крајева Европе.
Радови везани за обнову архитектонских споменика се изводе паралелно са очувањем сећања на погинуле војнике, како другог, тако и првог светског рата, чија 100-годишњица почетка ће се обележити 2014. године.
Ми активно сарађујемо са волонтерима из Немачке приликом обнављања споменика посвећених првом светском рату, јер, како знамо на територији источне Пруске су вођене жестоке борбе. Извиђачки одреди и волонтери из Русије и Немачке су пронашли места на којима су сахрањени војници из првог светског рата. После сто година је тешко идентификовати чији су то војници. Свесни смо да је наша одговорност да сачувамо сећање на њих и да им одамо пошту уз војне почасти.
Следеће године се обележава сто година од почетка првог светског рата и ми планирамо да отворимо Меморијални комплекс у граду Гусеву. Недалеко од тог града се одиграла чувена Гумбиненска битка - прва победа руске армије у том рату. При завршетку је изградња интерактивног музеја првог светског рата на једној од тврђава. Ове активности се проводе уз учешће министарства културе и министарства одбране Руске Федерације.
Аркадији Бејненсон, Василиј Амирџанов,
КАТЕГОРИЈЕ
