Океани на Земљи ће прокључати за 300 година
Светска метеоролошка организација консатује да минула година има све шансе да доспе међу 10 најтоплијих од почетка метеоролошких посматрања: од јануара до септембра просечна температура је била за пола степена виша него просечни годишњи показатељи положени у основу периода за прорачунавање 1961-1990. (14,2 степена). Генерални секретар Светске метеоролошке организације Мишел Жаро скренуо је пажњу на раст концентрације издувних гасова у атмосфери и додао: Очекује нас врела будућност.
Повећање температуре само је једна од појава климатских промена. Негативни утицај на кружење воде већ постаје очигледан, што се изражава у сушама, поплавама и екстремним падавинама. Као пример научници наводе тајфун Хајан који се обрушио на Филипине.
У другој половини 21. века аномална врућина ће постати практично годишња појава, која ће се бележити на 60% површине Земље. Површина суше, подвргнута аномално високим температурама ће расти отприлике проценат годишње.
То што не гори, потонуће. Према подацима УН, глобални ниво мора расте за 3,2 милиметра годишње, два пута брже него у прошлом веку. Недавно је лист National Geographic објавио прогнозу промена географског лика планете, ако се због глобалног загревања истопе поларни ледови, под воду ће отићи скоро сви обалски региони где сада живи велики проценат становника Земље. И сва ова вода ће бити скоро беживотна, као пре три и по милијарде година.
Када бисмо се нашли у древним морима, доспели бисмо у суку од алги и бактерија. Временом оне су еволуирале до сложених форми. Али данас је реч о супротном претварању сложених океанских екосистема (са великим животињама и компликованим ланцима исхране) у поједностављене системе са доминацијом микроба и медуза. Ризикујемо да окренемо уназад процесе револуције. Говори старији научни сарадник Института за биофизику ћелије РАН Алексеј Каранаухов.
- Нестаће не оне животиње које су свугде проширене, већ оне које се већ налазе на граници нестанка. Такозвани маргинални видови стварали су резерву стабилности. Уз промену природних услова управо ови видови су попуњавали еколошке нише и давали систему стабилност. На пример, око 90% угљендиоксида из атмосфере извлачи отприлике 80 видова планктона. Ови видови веома зависе од температуре и киселости воде. Промене ових параметара изазивају погибију планктона. Нећемо приметити њихов нестанак, за разлику од нестанка белих медведа или моржева, чијим очувањем се баве читаве организације, мада последице нестанка планктона су много озбиљније него последице нестанка белих медведа.
Један од главних узрока сиромашења океана су огромни обими улова. Постоје подаци према којима бројност великих риба (туњева, скуше, бакалара) смањио се од 1950. година за 90%. Риболовне флотиле се пребацују на мање сардине и харинге. А оне се хране управо планктонима. Нестанак важне карике из средине ланца исхране у корену поткопава читав екосистем. Говори Алексеј Корнаухов:
- Прве ће нестати птице, зато што се многе од њих хране рибом. Почев од пингвина, па до галебова. Али птице могу да нестану једноставно због промене хемијског састава атмосфере. Оне су, на пример, много осетљивије према садржају угљендиоксида него сисари.
Човекова делатност мења базичну хемију мора. Киселост вода расте. То значи да се смањује количина калцијум-карбоната, кључног градивног материјала за многе друге морске организме.
Ипак најуужасније није чак то што ћемо имати примитиван океански екосистем, сматра Алексеј Карнаухов.
- Ако не будемо ограничавали себе у потрошњи природних ресурса (између осталог нафте и гаса), океани ће једноставно прокључати. То ће се десити за 300 година ако не променимо карактер коришћења природних ресурса. Температура може да се промени за преко сто степени. Као таквог мора неће бити уопште. Глобално загревање прећи ће у неповратни стадијум катастрофе. И наша планета ће се претворити у нешто попут Венере, на чијој површини је живот у облику на који смо навикли немогућ.
Једном речи, од актуалних еколошких проблема више не можемо тако једноставно да се оградимо. Они почињу директно да утичу на квалитет живота сваког човека и надаље ће то бити све јаче. И нека су са тачке гледишта низа научника климатске промене цикличне, концентрација угљендиоксида у атмосфери час расте, час пада. И треба да проради повратни механизам. Али нико не може сада да каже када ће се то десити и у шта ће се претворити.
Сергеј Дуз,
