Налазите се на страници > Почетна > Спорт > Укратко о Олимпијади

Укратко о Олимпијади

18-11-2013 03:04:57 | | Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs |


1. Сочи: Северни чај и палме

Сочи је један од најдужих градова планете. Он је дугачак 148 километара, зато заузима почасно друго место после Мексика (200 километара). Сочи се налази на истој географској ширини с француском Ривијером, пустињом Гоби и америчким Бостоном. То је најсевернији град суптропске климе: топло море је близу ледених врхова Кавказа. Управо у околини Сочија се налазе једине у Русији плантаже чаја. Пре годину дана су се оне сматрале најсевернијим у свету, међутим, од 2012. године првенство припада енглеским индустријалцима у грофовији Корнвол. Било како било, високи квалитет краснодарског чаја је потврђен током деценија, мада се почетком протеклог века сматрало да је у таквим ширинама узгајање чаја немогуће. Међутим, предузимљиви сељак Јуда Кошман је доказао супротно. Проучивши све тајне узгајања чаја у Турској и Грузији, он се настанио у сочинском селу Солох-Аул и одлучио да почне бизнис. У току 5 година он је засађивао биљке, марљиво покривао их од хладноће, ђубрио и заливао. Суседи су му се ругали. Није било много оних, ко је веровао да ће он успети, међутим, сви су са задовољством пили чај од лишћа са његове парцеле. Данас се на планинским сочинским парцелама узгаја 4 врсте чаја. Сваке године хиљаде туриста долази овамо да би пробало необичан северни чај.

2. Правилна исхрана: поуке спортиста

Питање исхране спортиста увек наилази на велико интересовање. Шта човек треба да једе да би постигао олимпијске рекорде? Просечна калоријност исхране спортиста-олимпијаца је двоструко већа него код обичног човека. Међутим, не хране се сви спортисти једнако. Количина јела зависи од спорта. Рецимо, типични дневни оброк тркача се састоји углавном од угљених хидрата - хлеб, млеко, банана за доручак; сендвич и чорба за ручак, пилетина са пиринчем и поврћем за вечеру. Тешки атлетичари углавном користе протеине – рибу, месо, млечне производе. Најмање једу гимнастичари и спортисти из уметничког клизања – сваки комад хране се евидентира. Свакако, постоје и изузеци. Рецимо, огроман апетит има пливач Мајкл Фелпс. Доручак највећег олимпијског шампиона се састоји од три сендвича, тостова, зделе каше од зоби и уштипака са чоколадом. За ручак пливач има два велика сендвича и пола килограма макарона. Лекари објашњавају такву неумереност на јелу особинама његовог метаболизма. Постоје и примери уздржаног спортског дневног оброка. Рецимо, аустралијски пливач Миреј Роуз је читавог свог живота био убеђени вегетаријанац, што му није сметало да добије 4 златне медаље – 1956. и 1960. године. Један од најпознатијих скијаша на планинским скијама Боде Милер, који је одустао од меса у детињству, добио је 5 олимпијских медаља, међу њима и златну медаљу у Ванкуверу 2010. године.

3. Олимпијска ватра на Далеком Истоку

12. новембра штафету олимпијске ватре је прихватила Чукотка, један од навећих региона Крајњег Севера Русије. У уторак је ватра стигла у град Анадир, где се налази највећи дрвени храм земље – саборна црква Свете Тројице. Део пута су ватру возили псећом запрегом, тако је буктиња стигла у град Јелизово. Гости су видели чувени споменик Овде почиње Русија, који је већ давно постао симбол града. Истог дана се буктиња нашла на врху Авачинског вулкана, једног од најактивнијих вулкана Камчатке, који често посећују туристи, а пре 60 година га је посетио чувени писац-фантаста Аркадиј Стругацки. На вулкан су ватру подигли хеликоптером, док су је спустили сноубордисти и планински скијаши. После тога је ватра путовала хидроглисером до чувених стена Три брата, својесврсне визит-карте Петропавловска-Камчатског. Силуете тих стена су исто тако важан симбол Камчатке као што су медведи, вулкани, лососи. 13. новембра је штафета прошла централним улицама Петропавловска-Камчатског, једног од најстаријих градова далеког Истока. Дан касније су ватру дочекали у Јужно-Сахалинску стотине становника острва Сахалин, међу њима су били и припадници староседелаца Нивхи. Гостима су понудили огромну питу у облику рибе са кавијаром од лососа. У петак је ватра стигла у град Владивосток. Буктиња је пренета на острво Руски, које је познато пре свега по јединственом објекту, који се тамо налази, Ворошиловској батерији. Обалска батерија је била саграђена у рекордно кратком року у вези са опасношћу инвазије од стране Јапана 1930-х година. Све до сада њено размештање и уређење изазивају одушевљење. 16. новембра су буктињу носили по Руском мосту – правом чуду инжењерске вештине. Међу висећи мостовима он има најдужи распон (1104 метра). Из Владивостока је почело железничко путовање током 58 дана. Први градови, где ће дочекати ватру, биће Хабаровск и Биробиџан.