Евроазијски економски савез по први пут у Народној скупштини Србије
Ништа није без алтернативе, свака интеграција међу државама има алтернативу, рекао је руски амбасадор у Србији Александар Чепурин током јавног слушања на тему: ”Интеграциони процеси на евроазијском простору и перспективе за сарадњу са Србијом” у организацији скупштинског Одбора за спољне послове.
Била је то прва институционална расправа у Србији на ову тему, а председавао јеМилош Алигрудић, председник Одбора за спољне послове Скупштине Србије, који је истакао да ”евроазијске интеграције нису политички пројекат” и да за економску сарадњу нема политичких услова.
Алигрудић је рекао да су евроазијске интеграције засноване на економском прагматизму, од кога Србија може имати велике користи.
- Сарадња са земљама бившег СССР које ће формирати Евроазијски економски савез може бити корисна Србији, јер се тако отварају нова тржишта на истоку, руске инвестиције. Демократска странка Србије је једина у Скупштини која се противи интеграцији Србије у Европску унију, али сматра да је и сарадња са њом корисна и да не мора да буде у супротности са евроазијском сарадњом, која треба да буде заснована на економским и тржишним интересима. Ова врста интеграција не повлачи за собом никакве политичке услове - нагласио је Алигрудић.
Уводну реч имао је потпредседник Народне скупштинеНенад Поповићкоји је и председник Посланичке групе пријатељства са Русијом.
Учесницима слушања потом су се обратили амбасадори Русије и Белорусије –Александар ЧепуриниВладимир Чушев.
Са посебном пажњом су саслушани гости из Москве:Виктор Спаски, директор Департмана Евроазијске економске комнисије за развој интеграција,Антон Азаров, начелник одељења Евроазијске економске комисије за међународну сарадњу иТамара Гузенкова, заменика директора Руског института за стратешка истраживања.
На слушању су наступили и: главни уредник портала ФактиЂуро Билбија, политички аналитичар и главни уредник НСПМЂорђе Вукадиновић, народни посланициМиодраг Николић-ФеманиНевен Цветићанини научни сарадник Института за међународну политику и привредуДраган Петровић.
Слушање је завршено закључком: када Русија, Белорусија и Казахстан 2015. године формирају Евроазијску економску унију - Србија мора да буде спремна да искористи све потенцијале за сарадњу са „источном алтернативом”.
НЕНАД ПОПОВИЋ: Србија мора бити спремна
за старт Евроазијског економског савеза
- Србија самоизбалансираном, диверсификованом спољном политиком и трговином може да изађе из кризе и обезбеди својим грађанима велике инвестиције из Евроазије, достојанствен живот и перспективу за будуће генерације
- Економски потенцијали сарадње Србије са државама чланицама будућег Евроазисјког савеза су огромни. Реч је не само о енергентима, пољопривреди и трговини, већ и о многим другим развојним инфраструктурним, грађевинским и саобраћајним пројектима - од изградње путева и мостова, до железница и лука, термо и хидро електрана, аеродрома и спортских објеката
ОВО је први пут да се у једној од институција Републике Србије, расправља о односу Србије и евроазијских интеграција, односно будуће Евроазијске економске уније.
ЕЕУ је географски највећа и енергетски најмоћнија економска интеграција у 21. веку. Русија, Белорусија и Казахстан заједно чине највећег светског произвођача гаса, нафте, сунцокрета и шећерне репе, другог највећег светског произвођача кромпира, а трећег највећег произвођача пшенице, меса и цемента. Када ове земље 2015. године формирају органе ЕЕУ, Србија мора да буде спремна да искористи све потенцијале ове сарадње.
То су земље са којима Србија има изванредне политичке односе засноване на узајамном поштовању територијалног интегритета и суверенитета.
Србији су потребне спољнополитичке алтернативе и спољнотрговинска диверсификација, пре свега у сарадњи са Истоком, али то не значи да ће се Србија окренути само Истоку и изоловати од Запада, јер то није ни могуће, ни пожељно.
Економски потенцијали сарадње Србије са државама чланицама будућег Евроазисјког савеза су огромни. Реч је не само о енергентима, пољопривреди и трговини, већ и о многим другим развојним инфраструктурним, грађевинским и саобраћајним пројектима - од изградње путева и мостова, до железница и лука, термо и хидро електрана, аеродрома и спортских објеката.
Али, још је већи потенцијал за привлачење директних инвестиција у Србију. Можемо да очекујемо десетине милијарди евра инвестиција из Русије, Казахстана и Белорусије у српску инфраструктуру и пољопривреду у следећих 20 година.
Само избалансираном, диверсификованом спољном политиком и трговином Србија може да изађе из кризе и обезбеди својим грађанима велике инвестиције из Евроазије, достојанствен живот и перспективу за будуће генерације.
АЛЕКСАНДАР ЧЕПУРИН:Могуће су различите
варијанте, укључујући - свеобухватни споразум
- Концепт ЕЕУ не делиучеснике ове бизнис-заједницена„прву”и„другу” категорију.Русија не ставља суверене државе пред избор – евроазијске интеграције или ЕУ.Не ради се о формули: или-или
- Евроазијски пројекат унапред рачуна на ширење и сарадњу с другим асоцијацијама и државама.Јерменија и Киргизија већ су изразиле жељу да се прикључе Царинској унији.Интересовање показују и Израел и Индија: ТелАвив и Делхивећ су спремни да раде на питању потписивања споразума о стварању зоне слободне трговине
У ДЕЦЕМБРУ 2013. године је потписивањем Беловешких споразума окончан драматични процес распада Совјетског Савеза, који је постао једна од геополитичких трагедија 20. века.
Отад је 15 република, које су некад, као и републике СФРЈ, чиниле једну државу, приступило уређивању свог самосталног и, како се тада маштало, бољег живота.
Испоставило се, међутим, да је тешко самостално достићи више стандарде. Зато су ускоро – у децембру 1991. године – Борис Јељцин и тадашњи руководиоци Украјине и Белорусије покушали да укључе „заштитни механизам”, па су потписали споразум о формирању Заједнице независних држава (ЗНД). Тиме је де факто био ударен темељ евроазијским интеграцијама.
Године 2010. заживела је Царинска унија у коју су ушле Русија, Белорусија и Казахстан, а већ 2011. је на њиховим унутрашњим границама била укинута контрола кретања робе. До 1. јануара 2012. унификована су законодавства и обезбеђено слободно кретање капитала, услуга и радне снаге у земљама „тројке”.
Заједничко тржиште са више од 170 милиона потрошача, које се развија, постало је реалност, што је омогућило да се у периоду 2010-2012. повећа трговинска размена држава-чланица са 45 на 68,5 милијарди долара. Управо тада смо реално осетили „дискретни шарм” евроазијских интеграција.
Пре месец дана – на самиту Русије, Белорусије и Казахстана у Санкт Петербургу – направљен је нови корак напред. Три стране су се договориле да ће од 2015. заживети Евроазијски економски савез.
Практично неисцрпни природни и људски ресурси и значајне финансијске резерве објективно обезбеђују Евроазијском економском савезу конкурентност у индустријској и технолошкој трци. Нови савез има све шансе да за 10 година неутралише или смањи привредно и социјално заостајање за најразвијенијим земљама.
У чему су предности Евроазијског пројекта? Као прво, један од најважнијих циљева евроазијске интеграције јесте удруживање снага ради модернизације индустрије његових чланица. Као друго, јасна правила унутар Јединственог економског простора сврстаће га међу најмање бирократизоване међудржавне облике удруживања. Као треће, принцип равноправности и поштене конкуренције, који је основна претпоставка процеса удруживања, не дели учеснике ове бизнис-заједнице на „прву” и „другу” категорију. Добро су говорили наши преци: „Није у сили Бог, већ у Правди”.
Евроазијски пројекат унапред рачуна на ширење и сарадњу с другим асоцијацијама и државама. Јерменија и Киргизија већ су изразиле жељу да се прикључе Царинској унији. Интересовање показују и Израел и Индија: Тел Авив и Делхи већ су спремни да раде на питању потписивања споразума о стварању зоне слободне трговине. Они већ сад сарађују с евроазијским наднационалним органима: усклађују се технички правилници, царинске тарифе, параметри квалитета производа.
Посебну актуелност има модалитет односа језгра евразијских интеграција са братском Украјином. Кијев има низ предности у режиму трговине са Царинском унијом.
Сасвим недавно Украјинци су планирали да потпишу споразум о асоцијацији са Европском унијом, изражавајући уз то своју заинтересованост у проширењу трговинско-економске сарадње са источним партнерима. Владимир Путин је јасно изјавио да ће Русија прихватити било који суверени избор Украјине. Истовремено је указао: ако Украјина буде отворила широм врата за Европску унију – тада ће Русија бити приморана да заштити своје тржиште од лавине робе из ЕУ.
Русија је 17 година водила преговоре о режиму трговине са Светском трговинском организацијом и сада ако би смањила до нулте стопе царине за увоз - то би значило отворити бесцарински доток робе не само из Белорусије, Казахстана, Украјине и Србије него и из свих земаља ЕУ.
У било којем случају избор је ствар Украјине. Она треба да сагледа своје економске интересе. Важно је да се то ради без спољног притиска.
По мом мишљењу, важно је да се ни у Србији не испуштају из вида те могућности, да се искористе предности раније потписаних споразума о слободној трговини, о безвизном режиму и о низу великих економских пројеката.
Сарађујући с евроазијским партнерима, Србија може пронаћи додатна тржишта и нове инвестиционе могућности и тако брже модернизовати своју привреду.
У ком формату можемо да сарађујемо? Варијанте могу да буду различите.
Једна од њих је – постизање свеобухватног споразума. А за то се треба енергично кретати у више перспективних праваца, где можемо брзо да постигнемо опипљиве резултате који ће омогућити Србији да решава за себе изузетно важне проблеме, укључујући незапосленост. Ти перспективни правци могли би да буду, на пример, пољопривреда и туризам.
Чак и почетни кораци, које смо направили за последњих годину дана, омогућили су да се значајно повећа број руских туриста у Србији – за један и по пут. У пољопривреди је важно да буду створени једноставни и јасни механизми извоза и пласирања пољопривредних производа Србије на тржишту Русије и њених партнера. Истина је да пољопривреда не доноси државном буџету средства као, на пример, НИС, али је она основа земље и просперитета обичних људи који тешким радом заслужују право на бољи живот. Србија би могла да се укључи и у евроазијске хуманитарне пројекте.
Јасно је да ово питање захтева проучавање и анализу. Русија не ставља суверене државе пред избор – евроазијске интеграције или ЕУ. Не ради се о формули: или-или.
Данас је очигледно да је потребно укључити интелектуалне могућности стручних елита наших земаља, покренути процес „обогаћивања” српске јавности информацијама о догађајима на путу евроазијских интеграција да би биле објективно процењене све предности и мане сарадње са новим обликом интеграционог обједињавања на истоку Европе – у Евроазији.
ВИКТОР СПАСКИ: Нико неће моћи да седи
и на столици ЕУ и на столици ЕЕУ
- Ево конкретног примера са пилетином. Уколико се увози из ЕУ у РФ - царина је 20 одсто, а ако дође у РФ преко Украјине – онда без царине. Заинтересованих у Европи и Украјини да тако зараде 20 одсто има много. Е, то не може!
Најзначајнији оран Царинске уније и Јединственог економског простора је Евроазијска економска комисија, која је стални регулаторни орган који се састаје најмање три пута годишње.
Србија је у специфичном и јединственом положају иако нема споразум са Царинском унијом, али има уговоре о слободној трговини са сваком њеном чланицом, што отвара значајан простор за сарадњу.
У овом моменту, реална форма сарадње Србије и Евроазијском комисијом је Меморандум о сарадњи, какав су већ потписале Кина и Украјина.
(Поводом питања амбасадора Азербејџана): Нема никаквих директних збрана у постојећој правној бази да нека земља буде истовремено и у ЕУ и у нашој Цацинској унији. Али, ни практично ни теоријски није могуће седети на две столице у оквиру две економске интеграције. Зашто?
Премијер Украјине Николај Азаров признао је да би његова земља морала да уложи 165 милијарди евра да би се прилагодила европским техничким правилима. Ето, о чему се ради!
Претпоставимо да Украјина постаје придружени члан Европске уније. Већ следећег дана би роба из ЕУ преплавила украјинско тржиште. Та иста роба би могла да нагрне на територију РФ.
Ево конкретног примера са пилетином. Уколико се увози из ЕУ у РФ - царина је 20 одсто, а ако дође у РФ преко Украјине – онда без царине. Заинтересованих у Европи и Украјини да тако зараде 20 одсто има много. Е, то не може!
ТАМАРА ГУЗЕНКОВА: Шанса Србије
су и Евроазијски региони
- Србија би могла, као ни једна друга земља, да покаже пример повољне и ефикасне сарадње и интеграцијесвогмалог и средњег бизниса у оквиру Евроазијског економског савеза
ЕВРОАЗИЈСКА економска унија настаје и функционисаће у веома тешким и сложеним условима. То је повезано и са многим политичким снагама у Европској унији и у евроатлантском простору које покушавају да Јединствени економски простор (Русије, Белорусије и Казахстана) представе као извесну претњу Европској унији.
У току је идентични дискредитациони посао према Евроазијском савезу.
Протурају се и шире тезе да су то секундарне и споредне интеграције, да ће Евроазијски савез бити удружење земаља засновано сировинској и заосталој техничкој бази. Још се алудира да овај интеграциони пројект неће заживети и да ће, по свој прилици, брзо пропасти.
У многим анализама се на све гледа као на директну претњу Европској унији.
Потпуно је јасно да је такав приступ повезан са тим што у реалности многи Евроазијски економски савез доживљавају као одређену алтернативу и претњу интеграционим творевинама које трају на европском простору.
Убеђени смо - без обзира на тешку ситуацију и одређени утицаје – да ће Евроазијски економски савез успети, чак и у оваквој непријатној психолошкој клими.
Чини ми се да Србија, у овом контексту, заузима јединствено и непоновљиво место. Јер, поред тога што се налази у Европи, Србија је пријатељска земља Русији, пријатељ и партнер Русије.
Управо та „мисија пријатељске земље”, може веома много да помогне стварању економских контаката у оквиру садашње Царинске уније и Евроазијског економског савеза која ће настати у првој половини 2015. године.
Србија треба да размотри начине сарадње са Евроазијским савезом.
Србија јесте потписала споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и креће се ка чланству у ЕУ, али верујем да је сарадња са Евроазијским економским савезом за Србију велики потенцијал и у том смислу било би добро предложити и нешто као експериментални економски простор.
Можемо да говоримо и о таквом облику сарадње као што је програм Евроазијски региони. Осим тога, један од веома озбиљних проблема сарадње малих земаља и привреда са Русијом је у томе што мале привреде покушавају да се прикључе великим руским пројектима. Али, мали бизнис и средњи бизнис у тој сарадњи не налази своју нишу.
Међутим, Србија би могла, као ни једна друга земља, да покаже пример повољне и ефикасне сарадње и интеграције малог и средњег бизниса у оквиру Евроазијског економског савеза.
Статус Србије као историјског пријатеља Русије овде може да одигра одређену позитивну улогу и да постане пример за друге државе које меркају практичне форме сарадње са евроазијским интеграцијама али још увек не налазе своју нишу.
Уверена сам да ће Србија и Русија – то јест Србија и Царинска унија и Евроазијски економски савез - пронаћи форме узајамне и солидарне сарадње.
