Виртуелне битке или „ефекат прве љубави“
Самит „Источног партнерства“ није оправдао очекивања својих организатора. Кијев није потписао споразум о придруживању ЕУ. Ипак, Запад и даље врши притисак без преседана на Украјину. И изјаве политичара у овој борби су само врх глечера: прави рат се води у Глобалној мрежи. Како се савремене технологије користе за манипулисање расположењем друштва, које психолошке методе у свом наоружању имају виртуелне специјалне службе? Одговоре у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ дају стручњаци руске Лабораторије за перспективне изуме.
Велика прашина која се дигла у вези са споразумом о придруживању Европској унији у Украјини је једноставно временски најближи пример „битке у Мрежи“. Технологије виртуелне борбе за наклоност друштва се користе вероватно исто толико колико постоји интернет. Колико су ефикасне постале у последње време може се судити макар на основу догађаја „арапског пролећа“. Оно за шта би у „прединтернетовско“ време били потребни месеци вредног рада и конспирације, обавља се уз помоћ неколико кликова „миша“. Позив који је на правилан начин убачен у друштвену мрежу може да порасте као лавина и да изведе на улице хиљаде демонстраната – што се и десило пре две године у Тунису, Египту и другим земљама.
Интернет је инструмент који омогућав да се информација достави коначном потрошачу. А његова главна предност је брзина, истиче руководилац департмана за информационе ратове у Лабораторији за перспективне изуме Игор Нежданов.
- Информације се шире муњевито – чим нешто објавите то може да прочита огроман број људи. Други моменат је то што нема граница. Није важно где се налазите и где објављујете информације – може да их прочита сваки становник планете. И треће је једноставност стварања такозваних виртуелних личности. Односно, можете да наступате у интернету под неограниченим бројем маски. Можете да створите илузију да с вашим опонентом општи на хиљаде људи, а у ствари ћете то бити само ви.
Сва ова својства интернета помажу да се ефикасно, брзо и масовно информације донесу до циљног аудиторијума. А да би се оне доживљавале онако као је то потребно наручиоцу користе се добро опробане методе, наставља Игор Нежданов.
- То су исте оне које су се раније користиле у медијима, у пропаганди, у реклами. На пример, социјализација информација. То значи да су људи склонији да верују ономе што кажу други. И друштвене мреже су управо оно што им је потребно. Улазећи у њих корисник претпоставља да људи комуницирају, да изражавају неко мишљење. И ви имате више поверења у ово мишљење него у мишљење званичних извора. Такође делује ефекат стада. Што више корисника говори једно исто (а то заправо могу бити виртуелне личности којима управља један човек), тим брже ћете у то поверовати. Постоји још такозвани ефекат прве љубави – људи више верују у оно мишљење које прво чују. Ови ефекти у комбинацији омогућавају да се обухвате практично сви људи који вас занимају – главно је да буду на интернету.
На крају они који ефикасније користе ова својства Глобалне мреже у комбинацији са специфичностима људске психологије, освајају победу у информационом рату. Њима је лакше да манипулишу својим циљним аудиторијумом, да га наводе на неке активности или на пасивност.
Ове технологије су у принципу добро проучене и познате, одавно се примењују на Западу. Истина, углавном су познате стручњацима. А већина корисника интернета, нажалост, ни не сумња да на први поглед невини видео снимак у њима формира одређено расположење, каже имењак и презимењак нашег претходног стручњака, специјалиста за психодијагностику Игор Нежданов.
- Најједноставније методе су „вирусна убацивања“. То могу бити неки забавни спотови, вицеви, кратки текстови који су сам по себи занимљиви, забавни и емоционални. Али, притом могу садржати извесне информације које жели да саопшти овај или онај „емитент“. Најчешће је то, безусловно, известан комерцијални интерес компанија које то користе. А у низу случајева су политичке игре, покушај да се направи извесна политичка клима у друштву. Постоје технологије које се граде на неким утицајним фигурама у интернету. То може бити неки блогер с хиљадама читалаца који заиста утиче на расположење људи. Има варијанти кад се дешавају масовна убацивања уз учествовање ботова – „мртвих“ акаунта. На пример, да се коментарима затрпа извесна фигура.
Тешко да ће се на свету наћи човек којем би било пријатно да у извесном тренутку постане свестан да је његов поглед на свет скуп клишеа које му је неко наметнуо. Да човек не би доживео тако непријатно озарење треба да поштује једноставне препоруке. Да не подлеже „ефекту прве љубави“ – да тражи потврду сваке информације у изворима који заслужују поверење. Здрава анализа ситуације такође до сад никоме није сметала. И не треба на први позив јуришати на виртуелне барикаде – увек треба имати у резерви још који минут за размишљање.
Игор Силецки, Андреј Смирнов,
