Украјина: ЕУ је преценила своје снаге

01-12-2013 03:05:00 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Самит „Источног партнерства“ у Виљнусу је доживео фијаско. Украјина није потписала споразум о придруженом чланству ЕУ на које су толико рачунали западни стратези. Нису помогли ни притисци, ни уцене, ни многобројна обећања. И премда још није стављена тачка на „i“, тренутно се може констатовати: евроатлантска политика на источноевропском правцу која је поставила себи за циљ да максимално прошири „зону отуђености“ око Русије засад не постиже сјајне успехе.

У току последњих недеља европски политичари су се буквално из петних жила упињали да премаме Кијев на своју страну. Активно су подржавали „Евромајдан“, а неки су лично посетили главни град земље како би позвали украјински народ да начини једини правилни, с њихове тачке гледишта, цивилизацијски избор. Чуле су се бесконачне страшне приче о томе да Украјина губи своју последњу шансу да доспе у рајске обитељи европског благостања. Не само то, европски „доброчинитељи“ Украјине су били спремни да жртвују будућу слободу бивше премијерке Јулије Тимошенко. Као што је познато, један од услова за потписивање документа било је да се она пошаље на лечење у Европу. Једном речју, притисак је био без преседана. Притом су европски чиновници, као да се придржавају једноставне формуле „напад је најбоља одбрана“ за притисак оптуживали Москву.

Природно, прећуткивали су колосалне губитке које ће Украјина претрпети услед дезинтеграције с државама ЗНД, а посебно с Русијом, с којима је повезују давнашње и уходане економске везе. Приликом стварања зоне слободне трговине с ЕУ (што је предвиђено споразумом о придруживању) границе Царинског савеза за повољну трговину украјинским производима би биле затворене, једноставно због тога што треба штитити сопствене произвођаче. А то значи да би банкротирале на стотине украјинских предузећа, а на хиљаде њених грађана би остало без посла.

Заменик директора Института за земље ЗНД Игор Шишкин је уверен да ЕУ сад не преостаје други избор осим да разматра питање уласка Украјине у Европску унију у трилатералном формату, уз учешће Русије. Управо овакву варијанту коју су раније одбацивали Европљани, предложили су руски и украјински председник Владимир Путин и Виктор Јанукович, - подсећа стручњак.

- ЕУ нема другог излаза. Њихово продирање на Исток, а то је био покушај да се придружи читав низ бивших Савезних република, пре свега Украјине, у потпуности је пропао. Уместо потписивања придруживања успели су само да парафирају споразум с Молдавијом и Грузијом. У овим условима треба тражити излаз. У Европској унији тренутно постоје два става. Једни, они који су у потпуности упропастили пројекат – Литванија, Шведска и Пољска – покушавају да заоштре ситуацију преко „Евромајдана“ и других манифестација и да започну отворену кризу. Други, разумнији, сматрају да се треба договарати. Мислим да ће бити усвојено друго гледиште. Тим пре што је канцелар СРН Ангела Меркел изјавила да се треба срести и разговарати с председником Русије и изгледити све настале неспоразуме. Њен глас има већу тежину него гласови оних који нису успешно обавили поверени задатак.

Занимљиво је да су неки европски високи функционери у тренутку заборавили категоричну реторику о немогућности тространог формата. На пример, председник Европског савета Херман Ван Ромпеј је по завршетку „Источног партнерства“ саопштио да ће питање придруживања Украјине стране размотрити за два месеца, на самиту Русија-ЕУ. И, за разлику од „непомирљиве“ Пољске и Литваније (које скоро манијакално желе да заувек одвоје Украјину од Русије), тамо ће веома много тога зависити од умерене и рационалне Немачке, која жели да сачува пријатељске и партнерске односе с Русијом.

Политиколог Алексеј Мартинов скреће пажњу на то да су за неуспех овог самита пре свега криви сами чиновници Европске уније.

- У току последњег месеца предузели су мере за вршење притиска на Украјину и њене политичаре без преседана. То су чак чинили с некаквом острвљеношћу. И покушај да се кривица пребаци на другог – да се за притисак оптужи Русија је апсолутно неоснована. Европски чиновници и сами схватају апсурдност ових оптужби. Иницијатори пројекта „Источно партнерство“ су биле Пољска и Литванија и успеле су да у ову авантуру увуку и руководство ЕУ. И кад је њихов план доживео потпуни фијаско не остаје им ништа друго осим да праве лепе гримасе у лошој игри. У историји Европске уније још није било такве срамоте.

Треба истаћи да су уместо десетина милијарди евра које је Украјина могла да изгуби раскинувши везу с Русијом и другим земљама ЗНД, Европљани нудили само милионе за извесне реформе. А још су јој саветовали да „упадне“ у нове дугове како би сервисирала већ постојеће дугове. Не само то, 160 милијарди евра који су потребни Кијеву за стандардизацију украјинских производа с европским нормама Брисел није имао намеру да компензује чак ни у минималном обиму. Кажу – сами тражите новац. Уместо реалних дивиденди Украјини су обећани само виртуелни медењаци и лепе речи о европском напретку и европском процвату. Управо зато је Виктор Јанукович међу условима за придруживње ЕУ наведо поновно разматрање трговинских ограничења, модернизацију украјинског гасоводног система и „израду и реализацију програма за финансијску помоћ у коришћењу свих постојећих механизама и ресурса“. Међутим, Брисел очигледно није спреман за овакав преокрет: тамо радо броје новац, а лепе намере су спремни да деле бесплатно.

Илија Харламов,