Украјина на прагу нове кризе
Украјину су поново преплавила „наранџаста“ расположења. У току чишћења кијевског Мајдана независности који се ових дана претворио у „евромајдан“ (тамо су митинговале присталице украјинског придруживања ЕУ до којег није дошло), милиционари су примењивали гас против агресивно расположених учесника у манифестацијама, неколико десетина људи је притворено, али је затим пуштено на слободу. Међутим, друштвене активности у Кијеву које опозиција не намерава да прекине, прете да се претворе у политичку кризу у целој земљи.
Опоненти председника Виктора Јануковича већ су га оптужили за организацију „зверског пребијања“ учесника у митинзима. Лидер парламентарне фракције „Баћковшчина“ (а то су присталице бивше премијерке Јулије Тимошенко) Арсеније Јацењук је објавио да се оснива „штаб националног отпора“ и да се припрема свеукрајински политички штрајк – очигледно, с циљем да се испровоцирају превремени избори и за парламент, и за председника.
Како истиче руски политиколог Кирил Танајев, украјинска опозиција ће се потрудити да максимално искористи још једно заоштравање ситуације и да из њега извуче максималну корист:
- Криза је уткана у основу украјинског политичког система. Он двадесет година постоји у условима перманентне кризе. У извесном смислу, то је извесна норма за Украјину. У најскорије време цео дневни ред украјинске политике ће се концентрисати око председничких избора (2015. године, прим. ред.), тако да ће конфликти и политички нереди бити стални. Они ће бити повезани с тим да сви учесници политичког процеса треба да мобилишу свој електорат.
Нема сумње да ће у данашњој ситуацији украјински опозиционари почети да играју на „западну карту“. На неуспешном самиту „Источог партнерства“ у Виљнусу из уста високих европских чиновника чуле су се очигледне алузије на промену власти у Кијеву. Тако да је главно оружје украјинских „евроинтегралиста“ – подршка истог овог евроатлантског друштва. Од тога какав став ће заузети Европа и САД директно зависи успех садашњих опозиционих активности, сматра извршни директор политиколошког центра „Север-Југ“ Алексеј Власов:
- Украјина је непредвидива земље. Сукоб је прешао у нову фазу, акције опозиције ће бити све радикалније и стално ће апеловати на мишљење Запада. Као драјвери подршке опозиције наступиће Пољска и земље Балтика, много зависи од тога какву ће позицију заузети стубови Европске уније – Немачка и Француска. Американци ће се највероватније дистанцирати од неких оштрих оцена ситуације, али ће Вашингтон бити на вези с украјинском опозицијом.
У таквој ситуацији Запад ће се потрудити да искористи још једну „политичку грозницу“ у Украјини у својим интересима, а главни задатак украјинске власти је да не дозволи још једну „уличну револуцију“, истакао је Алексеј Власов:
- Најрадикалнији политичари на Западу ће покушати да пронађу другог контрахента за преговоре од стране Украјине. Практично, они наводе опозицију на свргавање законито изабраног председника Украјине. „Евромајдан“ је само део овог плана. Друго је питање колико ће украјинско руководство имати еластичности да спречи покушаје дестабилизације у земљи.
Већ се чују оштре изјаве од стране европских политичара на адресу украјинског председника. Међутим, то је само почетак великог похода на Кијев, убеђен је заменик декана факултета за светску економију и светску политику Више економске школе Андреј Суздаљцев:
- То је отворени политички притисак. У ствари, Украјина није потребна Западу, али се сматра да се преко ње може контролисати Русија. У читавом придруживању Украјине Европи види се руски траг. Сматра се да је то огроман ударац по престижу Русије, по перспективама евроазијске интеграције. Због тога ће притисак на Јануковича бити огроман.
Представници украјинске опозиције одбијају да узму у обзир да Украјина Европску унију занима само с потрошачке тачке гледишта – то је једноставно изузетно велико тржиште, а контрола над њим ће, како мисли Брисел, обезбедити прилив нових снага у економију ЕУ, која стагнира. Покушаји Запада да Русију окриве за неуспех Виљнуског самита нису ништа више од провокације, као што је и идеолошка подршка украјинске опозиције у њеној тежњи да у својој кући организује још једну револуцију под знамењем митске евроинтеграције.
Григориј Миленин,
