Космос без удаљених планета и човека?
НАСА постепено мора да смањује своје планове због буџетског дефицита. Који сегменти космичког програма ће пре свега настрадати и како ће то утицати на космичка истраживања у дугорочној перспективи?
Средином новембра је Џејмс Грин, директор планетарног одељења дирекције НАСА у блогу о планетарним истраживањима саопштио да одељење прекида рад на побољшању радиоизотопског генератора Стирлинг (Advanced Stirling Radioisotope Generator, ASRG). Радиоизотопски извори енергије су потребни за космичке мисије у којима није могуће или није сврсисходно коришћење сунчеве енергије, на пример, за летове на удаљене планете.
Побољшани генератор је требало да замени вишенаменске радио-изотопске термоелектричне генераторе (MMRTG или РИТЕГ), који се сад примењују, на пример, на роверу Curiosity. НАСА је желела да што је могуће ефикасније употреби постојеће ограничене резерве плутонијума-238. За ASRG је потребно око четири пута мање плутонијума него за РИТЕГ да би се добила отприлике иста снага. Осим тога, како истичу стручњаци, ASRG се још мање сам загрева – то је битан моменат ако треба мерити температуру околине.
Прекид рада на ASRG треба да уштеди Управи око 170 милиона долара за три године. Пошто НАСА и Министарство енергетике САД настављају с производњом плутонијума-238 (која је обустављена 1989.г.), Џејмс Грин је убеђен да би преостале резерве и нове количине (1-1,5 кг годишње) требало да буду довољне за потребе агенције.
Ипак, многи се прибојавају да ће морати да се смање и потребе и да ће пре свега настрадати мањи пројекти класе Discovery(у вредности мањој од 425 милиона долара) и евентуалне мисије на удаљене планете за које су потребне велике резерве плутонијума. Ради поређења се наводе подаци за апарат NewHorizon,који лети на Плутон: на њему има око 11 кг плутонијума који се по најављеној днамици производње може добити тек за 7-10 година. Дакле, мисије ове класе ће моћи да се лансирају отприлике у том временском периоду или ређе.
Прекид рада на ASRG је још један од сигнала за узбуну у космонаутици због буџетске кризе. Претња се притом није надвила само над планетарна истраживања. По речима шефа НАСА Чарлса Болдена, ако буџет Управе буде поново смањен у јануару није искључено да ће НАСА морати да се одрекне великих програма: израде новог пилотираног система SLS, подршке која се пружа приватним свемирским летовима или – телескопа „Џејмс Веб“. А Буџетска управа Конгреса је у недавно издати документ у којем се наводе евенуталне мере за смањење дефицита, укључила и „обустављање пилотираног космичког програма“. По рачуници аутора на томе треба да се уштеди 73 милијарде долара од 2015. до 2023. године.
Иако сврсисходност пилотираних летова још увек представља предмет спорова чак и у самој космичкој грани, јасно је да се сад не ради толико о њима, колико о томе да су родне године космонаутике очигледно на заласку и да се то неће односити само на Сједињене Државе.
С једне стране, привремено напуштање неких пројеката од стране САД може стимулисати друге учеснике у космичкој делатности: тако у пројекту ЕгзоМарс након што га је напустила НАСА, учествује Русија. У контексту све веће активности Кине и Индије то може битно променити постојећи распоред снага у космичким истраживањима и истовремено успорити технолошки развој, пошто ће нови учесници у космичкој делатности много тога морати да освајају од почетка.
С друге стране, исто тако је јасно да ће се буџетска криза САД неизбежно одразити на финансијско стање значајног дела света – и тада космос, највероватније, ни из далека неће бити први на списку приоритета.
Олга Закутњаја,
