Европа чека тужиоца
У последње време у животу обичних европљана све чешће се чују правни термини. Посебно у контексту јачања борбе против финансијских прекршаја од стране појединих земаља приликом трошења буџеских средстава ЕУ. Ових дана Европска комисија потврила је намеру да се до 2015. формира јединствено европско тужилаштво са широким овлашћењима – чак без обзира на отпор 11 држава.
Паралелно са тим Савет министара правде ЕУ и Европски парламент усвојили су Поступак вођења истражних дејстава, који олакшава истрагу кривичних дела на територији јединствене Европе.
О томе да у последње време број прекршаја у финансијској сфери међу земљама чланицама ЕУ расте из године у годину говорило се и раније. На узбуну тим поводом периодично позива у својим извештајима Ревизиона комисија ЕУ. Према подацима листа Дер Тагешпигел који се позива на закључке експерата Европске комисије, сваке године из средстава јединствене европске касице у рановрсне сиве канале отекне до 500 милиона евра.
Преваре се врше по правилу у процесу ненаменског утрошка буџетских средстава. Тако по подацима Ревизионе коморе, 2012. године ненаменски је било искориштено 6,6 милијарди евра или 4,8% буџетских трошкова. Бележи се и раст злоупотреба приликом коришћења новца из разних фондова подршке. Како примећује Интернет-портал ЕУ-Инфотек, 90% средстава која издваја Брисел распоређује се националним чиновничким структурама, тамо и треба тражити кривце.
Сада у ЕУ делује Европски биро за борбу против махинација – OLAF, као и правни и полицијски координациони органи - Eurojust и Europol. Ипак они немају право самостално да истражују кривична дела. Истрага се врши на националном нивоу. Али локални истражитељи опет не могу да се мешају у сферу јурисдицкије других земаља, ако, рецимо, кривична дела обухватају неколико држава. Зато је још у јулу 2013. године Европска комисија припремила нацрт закона о формирању новог координационог органа – Европског тужилаштва.
Претпоставља се да ће истрага кривичних дела и покретање оптужница остати у компентенцији националних органа, а бриселско тужилаштво ће добити функције координације и контроле. До сада неслагање са идејом Европске комисије изразило је 11 држава. Ипак комесар ЕУ за питања правде Вивијан Рединг се нада да ће европско тужилаштво приступити раду већ 1. јануара 2015. године. За сада процес истраге треба да олакша већ поменути Поступак вођења истражних дејстава.
Према том документу, свака земља ЕУ треба аутоматски да приступи реализацији захтева друге државе чланице ЕУ за извођење истражних дејстава у погледу некго грађанина. Између осталог, како истичу медији, приликом усвајања новог поступка своју улогу је одиграла критика Интерпола. Послушно издавани налзи за хапшење, по речима посланика парламената 6 земаља, коришћени су у појединим случајевима ради гоњења својих политичких противника. Између осталог поступак треба још да буде утврђен у Европском парламенту.
Заменик директора Института за политичку у војну анализу Александар Храмчихин подржава идеју евротужилаштва.
- У целини могу да кажем да је то у крајњој мери логично. ЕУ једноставно не може да не еволуира у страну, ако хоћете, јединствене државе. Или она остаје таква, или се земље претварају на светској сцени, може се рећи, ни у шта.
Опрезније се изражава обер-тужилац Штутгарта и члан президијума Савеза немачких судија Петер Шнајдерхан.
- У свакој земљи ЕУ законито се поносе својим правним традицијама, својим развијеним кривичним правом, рекао је Петер Шнајдерхан у радијском интервјуу. И хармонизација овде треба да се дешава изузетно опрезно. Уопште, ми не треба у целини и потпуно да преносимо на европски ниво ставове кривично-процесуалног законика и норме кривичног права.
Да ли ће Евопа дочекати свог тужиоца? Да ли сви желе да га дочекају? - одговори на ова питања за сада остају отворени.
Олег Севергин,
