У Кијеву опозиција опседа органе власти
На улицама украјинске престнице је затишје после масовних нереда за викенд. У сукобима је повређено 165 учесника протеста и преко сто сарадника органа реда. Сада су демонстранти пришли згради украјинске владе и блокирали све улазе. Опозиција подвлачи мирни карактер акције.
Масовне акције присталица евроинтеграције започеле су у Кијеву 21. новембра, пошто је влада објавила обуставу припреме споразума о асоцијацији са ЕУ. Прво су демонстрације протицале мирно и милиција није реаговала на провокације. Ипак у суботу ујутру када су демонстранти пришли превише близу згради администрације председника, власти су морале да прибегну помоћи специјалног ореда Беркут, саопштава са лица места дописник Гласа Русије Александар Бондаренко.
- Већина учесника протестне акције је позивала на то да она протекне мирно. Али неколико десетина младих људи је повикало да треба јуришати на зграду председничке администрације. Многи митинганти су говорили да су то провокатори. милиција није предузимала покушаје да задржи конкретно ове људе који провоцирају такав сценарио силе, они су пустили гас и от је трајало прилично дуго. Али затим су ипак изашли припадници специјалне јединице Беркут и истиснули демонстранте на око 250 метара, где почињ еулица Банкова, у којој се налази председничка администрација, и деловал су врло жестоко.
У целини у Украјини, изузев појединих региона на западу земље, ситуација је мирна. У већини градова дејства присталица опозиције се не подржавају. Експерти сматрају да се ситауција у Кијеву усијава вештачки по унапред разрађеном плану. То личи на тактику која је примењена за време наранџасте револуције. Украјинским опозиционарима су се придружили и политички посленици других земаља, истиче главни уредник листа Кијевски телеграф Владимир Скачко.
- У Украјини се појавио господин Качињски, брат погинулог председника Пољске, који се шета градом са повицима: За нашу и вашу слободу! Страсти се усијавају по одређеним технологијама саопштењима да се у Бориспољу искрцава руски ОМОН, да је умрла девојчица коју су претукли специјалци, да је пострадало на хиљаде људи.
Чињеницу притиска од стране Запада потврђује посланик Врховне раде Украјине Александар Голуб.
- То је невиђен притисак. Међу демонстрантима су били и предтавници Летоније и Пољске који су пружали подршку демонстрантима, изјашњавали се, давали политичке оцене, при томе то нису обични грађани, већ људи који су заузимали или заузимају одређене државне дужности. Зато је заинтересованост низа европских кругова за екскалацију сиуације очигледна и, поштено говорећи, личи на освету због непотписивања споразума о асоцијацији.
Главни захтев опозиције је оставка актуалног председника Украјине Виктора Јануковича. Ипак, како сматрају експерти, сада то није могуће, зато што је за покретање ове парламентарне процедуре потребно три четвртине гласова у Врховној гради. Једино што може да постигне опозиција је оставка владе. Али шансе да ће за време Јануковича премијер бити из опозиције врло су мале.
Кира Калинина,
