Украјина: цена питања
Тон актуалном таласу дискусија о геополитичкој важности Украјине за запад и његовој спремности да преузме на себе трошкове насилног увлачења ове земље у ЕУ диктира угледни амерички политиколог конзервативног усмерења Дејвид Фрам.
Он је објавио преко Си-Ен-Ена свој нови чланак на геополитичке теме. Његов лајтомотив је следећа фраза: Када је Украјина стекла независност, ослобођен је не само украјински народ, већ и читава Европа. Без Украјине са скоро 46 милиона становника и богате природним ресурсима Русија је велика и јака земља, али није суперсила.
Звучи убедљиво – баш у духу познатих сентенци Збигњева Бежзинског о важности контроле над Украјином ради „империјских“ амбиција Русије. Ипак геополитика је зато и стекла у последњој деценији такав политички утицај, што се не базира увек на чисто економским разлозима и строгим финансијским прорачунима.
Сами украјински економисти су већ израчунали да ће њиховој земљи за решавање актуалних социјално-економских проблема у наредне 3-4 године бити потребна гигантска сума од 160 милијарди евра. Наравно, Европска централна банка и антикризни механизми ЕУ теоријски могу да поднесу дату суму. Спас обичног Грка већ је коштао Европску комисију, ЕЦБ и ММФ 250 милијарди евра и ова цифра није коначна. Ипак слични трошкови, мада је реч о зони евра, створили су озбиљне проблеме за ЕУ, укључујући пораст социјално-економских проблема и нарастање националистичких расположења. У оваквим условима Брисел (читај Берлин) несумњиво неће платити 160 милијарди евра Украјини.
То потврђује и председник скупштине дијаспоре и Срба из региона, бизнисмен и јавни посленик из Кијева Драган Станојевић.
Па и председник Европског парламента Мартин Шулц сматра да у Европи није посебно популарно помагати земљама које се налазе у кризи. А важан фактор за економски опоравак украјинске економије може да буде њена активнија интеграција у простор Царинског савеза. Русија, Белорусија и Казахстан који га чине највећи су трговинско-економски партнери Украјине. Према званичним подацима, на њих отпада око 38% украјинске робне размене. За 2011. годину она је изнела 65,6 милијарди долара, а 2012. године 63 милијарде.
А ЕУ, тим пре у њеном актуалном стању, није у стању да понуди Украјини адекватну трговинско-економску алтернативу. Европске економије имају довољно својих проблема.
Петар Искендеров, Тимур Блохин,
