Русија и Србија не прихватају правила Брисела која руше Јужни ток

05-12-2013 04:20:52 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


На јучерашњој конференцији у Бриселу у Европском парламенту под називом „Јужни ток – еволуција једног гасовода“, из уста српске министарке за енергетику Зоране Михајловић, коју иначе прати глас критичара тог пројекта, чуло се признање о изузетној користи коју ће Србија имати од тог енергетског подухвата. Такође, на поменутом скупу се могао чути и европски захтев или боље речено претња - да се практички читав пројекат Јужног тока врати на почетак, али то је одлучно одбијено, барем што се тиче руске и српске стране.

Наиме, србска министарка је у свом обраћању учесницима тог скупа јасно нагласила које су све предности Јужног тока за Србију, при чему је истакла да се ради о томе да ће током његове изградње, што директно што индиректно, да се запосли око 150.000 људи, а да ће и после завршетка изградње на одржавању Јужног тока сигурно остати стално запослено око 3.500 радника.

Осим тога, она је на конференцији поменула још једну корист од Јужног тока, рекавши да Србија након изградње руског гасовода више неће морати плаћати веома високу цену за транзит гаса кроз Украјину и Мађарску коју сада плаћа, и још је додала да „Србија планира да постане главни центар за транзит и складиштење енергената у региону”.

Али оно што је сигурно највише одјекнуло на том скупу, била је изјава званичног представника Европске комисије Клауса Дитера Борхарта, да билатерални споразуми о изградњи гасовода Јужни ток, који су потписани између Русије и низа других земаља, укључујући и Србију, представљају кршење закона Европске уније, и да као такви морају да се испочетка преговарају. По његовим речима, Европска комисија је погледала те међудржавне споразуме и дошла до закључка да ниједан од њих није у складу са законима Уније, те запретио да уколико државе-чланице Европске уније или државе којих се то тиче не буду поново договарале споразуме – у том случају „Европска комисија има начине и средства да их обавеже да то учине“, при чему је нагласио да Јужни ток не може да ради по садашњим споразумима.

Иначе, посматрачима са стране та изјава може изгледати и као политички мотивисана пакост, с обзиром да се временски подудара управо са украјинским удаљавањем од Европе и приближавањем Русији. Да се она може посматрати и на тај начин, говоре и раније изнета мишљења стручњака – да Европа има традиционално политички мотивисан однос према повећању испорука енергената из Русије, а као потврду томе су навели тадашње оптужбе главног европског комесара за енергетику Гинтера Етингера на рачун Русије и пројекта Јужни ток.

У сваком случају, у одговору на напад Европске комисије на гасовод Јужни ток, заменик руског министра енергетике Анатолиј Јанковски је јуче рекао да „Русија не прихвата да се правила Европске уније односе на прекограничне пројекте, као што су гасоводи који нису стационирани само на територији Уније“, а директор извоза у руском Гаспрому Александар Медведев је на том скупу у Бриселу јасно поручио да упркос свему „ништа не може да спречи изградњу Јужног тока“.

Исто тако, и министарка Зорана Михајловић је у осврту на ставове високог функционера Eвропске комисије дa земље-учеснице Јужног тока морају изнова преговарати са Гаспромом, казала да се „не може од Србије очекивати да ревидира уговоре, а да то није урадила ни једна од других држава, па ни чланица Европске уније као што је Бугарска“. А на крају она je додала да би таква ревизија енергетског споразума значила - пад српске владе.

Према томе, јуче се из изјава србских и руских званичника могло закључити да ни овај најновији европски покушај да се обори Јужни ток и све врати на почетак, благо речено није наишао на одобравање. Штавише, из саопштења српске и руске стране се види да се не узбуђују много због тога, и да барем засад немају намеру да се повуку пред претњама Европске комисије. Свидело се то Бриселу или не.

Ратко Паић,