Украјина у трагању за сопственом судбином
Политичка криза у Украјини очигледно је показала да је главни проблем земље одсуство националног јединства. Управо то, а не придруживње Европи или улазак у Царински савез постало је камен спотицања украјинске независности.
Строго говорећи, основно питање које треба да реше украјинске елите на власти, ако оне наравно желе да изађу из ћорсокака у којем су се нашле саме и становништво које воде, јесте питање коегзистенције неколико светова у оквиру истог политичко-социјалног система. Украјина је дубоко подељена на источни и западни део. Како истичу многи експерти, споразум са ЕУ је просто покриће за дубљу борбу.
Линија која дели две Украјине стабилна је, као Велики кинекски зид. С разних страна овог зида живе људи са различитим погледима на свет, разним историјским искуством, супротним геополитичким тежњама, различитом културном оријентацијом, различитим виђењем будућности и различитим језичким симпатијама. Противречности су толико осетне, снаге одбијања су тако јаке да ни о каквом националом јединству не може бити ни говора. Говори главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.
- Поново се суочавама са потврдом чињенице да украјинска политичка нација за 22 године постојања независности тако и није створена. А ако није створена нација која једнако замишља правац кретања, не може бити националних интереса. Зато што национални интерес претпоставља постојање извора, тачније нације.
У Украјини су бар две нације. Неки истраживачи сматрају да постоје чак три: Украјинци западњаци, рускофонски Украјинци и рускофонски Руси. У сваком случају Украјина је земља крајње нејуједначена. Она није консолидована само између Истока и Запада, већ и Југа. Осим тога, постоји социјална неједнакост. Последњи догађаји су рекација на неуспех националне изградње током ове 22 године, али посебно током последњих 10. То што се дешава с почекта 2000-их никако не доприноси прогресу. То доприноси бескрајним потресима. Сасвим су различите политике снаге које управљају на смену. А резултат је исти.
Руководилац програма за практичну политику Института за политичко образовање Александар Солонтај сматра да теза о европском избору Украјине (коју наставља да брани Јанукович) на западу, северу и у центру земље не види се исто као на југу и истоку. У првом случају то је био озбиљан, свестан избор. У другом данак моди и данак Европи. Александар Солонтај је убеђен да Украјину очекује реконструкција читаве политике. Питање да ли пуна или делимична. Али то ће бити јасно пошто се слегну прве политичке страсти.
У целини може се говорити о избору прилаза формирању украјинске нације. Или ће Украјинци одабрати савремени прилаз који види нациоју као политички организам спојен у јединствену целину основним вредностима погледа на свет и оштим виђењем будућности, или архаичан прилаз који сеже у средњовековне представе о нацији искључиво као о етничкој заједници. Јасно је да у првом случају добијамо равноправност грађана независно од њихових језичких припадности, приоритет људских права. У другом културно-језичку дискриминацију, насилну асимилацију етноса који нису носећи, жестоки унитаризам.
Покушаји да се осигура национално јединство путем гушења носилаца других културних вредности и погледа на свет већ су довели до раскола друштва. Одатле до распада државе није далеко. Ако то одговара Украјицима то је њихов избор. У противном они треба да налазе могућности да се договоре, проуче како позитивно, тако и негативно страно искуство, које би могло да се прилагоди у њиховој ситуацији. Укратко, Украјина би требало да се осврне у тргању за новим смислом. Пошто претходни очигледно не одговара.
Сергеј Дуз,
