Шта ће Европи Украјина ако има првише Румуна, Бугара, Турака?...
У Бриселу је 5. децембра одржан састанак министара правде и унутрашњих послова ЕУ који су разматрали проблеме незаконите миграције и унутрашње миграције у Европској унији. Да је кијевски „Евромајдан“ чуо о чему су говорили „евроминистри“ „евопски мамурлук“ би у Украјини наступио много брже од оног који се приближава.
Говорило се о томе како ограничити бујице миграната које се с истока ЕУ крећу на запад ЕУ, о оштрим мерама против незаконите имиграције. Другим речима, како што чвршће затворити врата ЕУ и учврстити „преградне зидове“. У савезима који су спремни за пријем нових чланова обично се не прича о таквим стварима.
Европски министри су припремили препоруке за предстојећи самит ЕУ 19-20. децембра у Бриселу. Консензуса није било и донете мере су половичне, али су зато „политички коректне“.
Тон је дискусијама задала министар унутрашњих послова Британије Тереза Меј која је посаветовала „млађим“ колегама да не мешају слободно тржиште рада и сеобу народа. Ако Брисел није спреман за оштре мере, земље-чланице ЕУ имају права да саме регулишу кретање миграната и треба да имају право на њихово ограничење унутар ЕУ. Приступ тржишту рада не треба да представља позив за „масовну миграцију“ рекла је Меј. Многе њене ставове су подржале Немачка, Холандија и Данска.
Ако се изглагања филтрирају и ослободе уобичајених бриселских демократских заклетви, њихова суштина је следећа: ЕУ нису потребни нови придружени чланови или проширење, већ оштре мере за ограничавање унутрашње миграције и незаконите имиграције. Иначе ће Европска унија, ако и не буде пукла, сигурно бити минирана социјалним незадовољством староседелаца због најезде „илегалаца“ и радних миграната с Истока. Овакво формулисање питања не личи на то да у Европи тако жељно очекују Кијев.
Управо о томе је на састанку ОБСЕ у Кијеву говорио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Он је отворено изјавио да „европска хистерија“ поводом тога што Кијев није потписао споразум о придруживању ЕУ није плач за Украјином, већ за изгубљеним огромним тржиштем продаје у које су се надали да ће претворити земљу.
- Неке економске групације на европском континенту, као што је Европска унија покушавају да пропагирају одлуке донете унутар ЕУ и да захтевају од свих других земаља да их реализују. Таква је, на пример, ситуација с овом, у принципу хистеријом, у коју су неки Европљани пали због тога што је Украјина, користећи своје суверено право, одлучила да у овој фази не потпише известан споразум за који украјински стручњаци и власти сматрају да није повољан по земљу.
Иако МСП 28 земаља ЕУ, ако користимо лексику Лаврова „хистеришу“ због одлуке Кијева, у другим министарствима лишеним „евролукавства“ се она тихо поздравља. Треба рећи да код скоро свих министара унутрашњих послова ЕУ западно од Пољске (односно, од граница „великог таласа“ ширења Европске уније 2004.) разговори о новим члановима већ одавно изазивају нешто попут тикова на лицу. Ово се посебно односи на Британију.
Британија намерава да од Нове године једнострано уведе строге мере за ограничавање уласка миграната у земљу и пружање социјалне помоћи. То је директан одговор на то што ће од 1. јануара у ЕУ бити укинута ограничење за кретање радне снаге из Бугарске и Румуније. Антибугарске и антирумунске мере Лондона на тај начин веома дискредитују позиције ЕУ у погледу „похода на Исток“, и између осталог, удруживање с Кијевом, што је у Бриселу изазвало велике критике. Чак и реакцију британског премијера Дејвида Кемерона на ружну изјаву европског комесара за тржиште рада и политику социјалне интеграције „младих“, Мађара Ласла Андора. Он је исхитрено изјавио да Британија због тога може да се прочује као „гадан“ члан Европске уније. Није на господину Андору да даје такве изјаве, рекао је Дејвид Камерон.
- Британија је једна од најотворенијих, највеликодушнијих и најтолерантнијих земаља света. Апсолутно је неоправдано алудирати на било шта супротно томе. Једноставо, не желимо да неко злоупотребљава нашу великодушност и толеранцију. Није на господину Андору да даје такве изјаве. То није део његовог посла. И на крају крајева, део његове плате плаћају британски порески обвезници. Надам се да ће се у будуће лепше понашати.
Треба признати да бојазни Британије због евентуалне бујице доласка миграната с истока у новој години нису лишене основа. Она се већ неколико пута преварила. После првог таласа ширења 2004. године ЕУ је прогнозирала да ће на острва доћи око 100-140 хиљада Пољака. А до краја 2012. године преселило их се преко 800 хиљада.
У апсолутном изразу Британија се уопште не налази на првом месту по броју миграната у ЕУ и грађана других националности. Овде су на првом месту Немачка, Шпанија, Француска и Италија. Тржиште радне снаге која мигрира у ЕУ процењује се на око 10-12 милиона људи. И скоро сви с чежњом гледају на запад Европске уније, што се „старцима“ ЕУ нимало не свиђа. И коме је онда до Кијева?
Андреј Федјашин,
