Партенрство дуго 20 година

10-12-2013 08:58:52 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Заједничка политичка декларација о парнтерству и сарадњи између РФ и ЕУ потписана пре 20 година поставила је основе за даљи развој односа Москве и Брисела по кључним питањима општеевропске безбедности, сарадње и развоја. 1994. године стране су потписале Споразум о партнерству и сарадњи. Он је ступио на снагу 1. децембра 1997. године и био је срачунат на 10 година. Ипак нови докумет који је требало да учини Русију и ЕУ стратешким партнерима, није потписан до данас.

Аутори Споразума о партнерству и сарадњи као да су предвидели предстојеће компликације у односима страна. Они су поставили у њега механизам годишњег аутоматског продужетка. Захваљујући томе односи Москве и Брисела и данас имају правну базу, мада је рок важења Споразума о партнерству и сарадњи истекао још 2007. године.

Свих последњих година учесници преговора изјављују да је неопходно склопити између Русије и ЕУ свеобухватни Базични споразум о стратешком партнерству. Ипак са истом том редовношћу сваки нови самит Русија-ЕУ на иницијативу бриселске стране поново одлаже решавање датог задатка. Стране нису успеле да формирају ни зону слободне трговине, ни Општи европски економски простор.

Сличан ћорсокак постоји и по другом кључном питању односа Москве и Брисела – о формирању безвизног режима. ЕУ не предузима конкретне мере за регулисање отегнутог визног проблема.

Последњих година односи Русије и ЕУ су компликовани како у политичкој, тако и у економској сфери. Дејства Брисела су усмерена не толико на проширивање партнерства са Русијом, колико на њено истискивање из Европе, стварање на њеним границама бафер кордона. Улога оваквог бафера се поклања републикама бившег СССР, уједињеним у програм ЕУ Источној партнерство и у првом реду Украјини. Јасно је да у оваквим условима тешко говорити о приоритетном развоју односа ЕУ и Русије у економској области.

На сличан начин стоје ствари по питањима енергетске сарадње Русије и ЕУ. Уместо да се јача слична сарадња, Европска комисија истиче захтеве у супротном духу – на рачун придруживања Русије Трећем енергетском пакету, који предвиђа поделу испоручилаца и посредника и самим тим фактички поткопава постојеће механизме. ЕУ има циљ да смањи зависност од Русије. Ипак сличан курс има своју супротну страну – објаснио је за Глас Русије експерт Међународног института за економију и финансије руског Националног истраживачког универзитета Висока школа економије Владимир Соколов:

- ЕУ као велика и разноврсна структура има своју заинтересованост. Ова заинтересованост је како економска – да се негде јефтиније купи гас него од Гаспрома – тако и политичка. Многи у ЕУ имају политичку мотивацију: смањење зависности од Русије, нешто да се каже бирачима у том погледу. Са друге стране, на пример, немачки бизнис изгледа добро се осећа када ради са Гаспромом. Другим речима, он ће наставити ту линију. Уз то овде постоји дугорочна историја, стабилност када постоје цевоводи и огромна руска гасна налазишта. Тако да они неће прекидати са Русијом.

Петар Искендеров,