Павел Корин: «Русија која одлази»…

10-12-2013 09:27:02 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Огромно платно, дугачко 9,5 метара и високо 5 метара, на којем ништа није насликано. То је ненасликани Реквием - главна загонетка, коју је оставио потомцима истакнути сликар совјетске епохе Павел Корин. Данас је то платно централни експонат изложбе, отворене у чувеној московској Третјаковској галерији. Изложба је посвећена историјату припрема за стварање легендарног платна, чији је други назив - Русија која одлази.

Све до сада нису јасни разлози, зашто та грандиозна историјска слика није била створена, каже у интервјуу Гласу Русије куратор изложбе Наталија Александрова:

- Никада нећемо моћи да одговоримо на то питање. Главно је да истакнемо објективне чиниоце. Они сведоче да је све до саме смрти Павел Корин радио на платну: грундирао га је, градио посебне конструкције ради потпоре. Он је радио као рестауратор, а није почео да ради као сликар.

Живот и стваралаштво Павла Корина су прожети загонеткама и парадоксима. Он потиче из породице потомствених иконописаца. Од 16 година је он живописао цркве заједно с познатим сликаром Михаилом Нестеровим – учитељем и пријатељем. Он је добитник Стаљинске награде за стварање мозаика за станицу Комсомољьскя - једну од најлепших у Московском метроу, Лењинске награде за портрете истакнутих делатника совјетске културе. Стваралаштво Павла Корина умногоме је одредило лик совјетске уметности, али је његово животно дело остало скривено од гледалаца. Идеја слике Реквијем је повезана с трагичним догађајима у историји земље и Руске православне цркве. 1925. године Павел Корин је постао сведок свенародног опраштања од патријарха Тихона. Комунистичке власти су у то време водиле бесомучну борбу против Православне цркве: уништавале храмове, подвргавали репресалијама свештенике. Потресен чињеницом да се многи верници нису бојали да се отворено опросте од првојерарха, Павел Корин је замислио да наслика огромно платно с реалним учесницима историјског догађаја. Идеја сижеја је: црква излази на своју последњу параду, - казао је сам уметник. Разуме се, Корин је морао да ради на платну у тајностих. Уметник је насликао 29 портрета за будуће платно, неколико варијаната композиције, ентеријере Успенске саборне цркве Московског Кремља, али није почео рад на платну.

Међутим, управо припремна етапа за ненасликано платно је постала прави уметнички пројекат. Све је то представљено на изложби у Третјковској галерији. Портрети митрополита, архиепископа, игумена, монаха су трагични симболи тог доба. Циклус има два назива: Реквијем и Русија која одлази, подсећа Наталија Александрова:

- Павел Корин је назвао циклус – Реквием. Други назив је смислио писац Максим Горки, чиме је спасио аутора и његову идеју.

Петогодишњи рад на припреми изложбе, према речима Наталије Александрове, сведочи: главни циљ уметника је била жеља да овековечи сећање на људе, чији је живот постао узор моралног и духовног определења. Стручаци су потпуно уверени у уметничку вредност пројекта Павла Корина: Реквијем - није само лабораторија уметника, овај циклус је умногоме одредио новације и продоре у совјетској ликовној уметности 1960-их година.

Карина Ивашко,