Иван Скобрев: спорт дисциплинује

11-12-2013 12:37:51 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Клизач Иван Кобрев је олимпијска нада Русије. Данас је он званично постао амбасадор програма P&G ”Хвала мама!” на зимским Олимпијским играма у Сочију. У ексклузивном интервјуу за Глас Русије спортиста говори о томе како се он спрема за Олимпијска такмичења, и о томе које место у његовом животу заузимају породица и спорт.

Одржавање Олимпијаде у Русији пружа могућност домаћим спортистима да избију на квалитативно нови ниво припреме. То ће обавезно дати позитиван ефекат, сматра клизач Иван Кобрев. Како се приближавају такмичења у Сочију тренинзи, како он каже, постају све озбиљнији:

- Већ су започели први светски купови, клизали смо се преко океана, у Америци, Канади. Постоји одређени ниво који смо показали, и наравно, могу смело да кажем да сам задовољан на данашњи дан тиме како теку наше припреме — наступи пред Олимпијаду. Наравно, боравим у Москви. Пре подне поклањам спорту, а после подне се некако одмарам.

Од такмичења у Сочију спортиста очекује само победе. Али главним супарником он сматра не неког од учесника Олимпијаде, већ самог себе:

- Страшни супарник сам ја сам. Морам да изађем на крај са собом. Морам да изађем на крај са својом техником, са својим временом и да покажем онај резултат који ће ми омогућити да будем на победничком постољу.

Јак спортски карактер Иван дугује својој породици. Спортом се бави од раног детињства. Када је навршио 15 година, родитељи су прешли у САД, а Иван је остао у Русији, како би наставио тренинге.

- Хтео сам то, не кажем да је моје детињство било сурово. Било ми је тешко, али то ми се допадало. Умарао сам се, ишла ми је крв на нос, али то је нормално. Био сам задовољан. И, наравно, то је неупоредиво са осећајем када већ побеђујеш, када схваташ да си јачи од свих ко се са тобом такмичио у датом временском одреску. То је суманута еуфорија.

Својој деци Иван такође усађује љубав према спорту, али не планира да инсистира на олимпијским достигнућима. То ће бити њихов сопствени избор, каже Иван:

- Они се већ баве спортом. Како бисмо ми без спорта? Обавезно фискултура. Сматрам да је обавезан задатак све наше деце да се баве активно својим животом, својим начином живота. Живот треба да буде активан, зато што се без тога не може, то помаже да се буде надаље и паметан, и образован, и концентрисан, и да се прави неки план у свом животу. Спрот дисциплинује. Сматрам да се без спорта не може. Али спорт највиших достигнућа је Академија наука, то је већ њихов избор.

У улози најстрожег критичара иступа Иванова жена, Јадвига, такође такмичарка у брзом клизању. Она мада и навија увек за мужа, никада га не хвали узалуд.

- Она ми не пева славопојке без основе. Напровит, види све и зна све изнутра. Зато ми говори истину, независно да ли сам победио или изгубио. Чак приликом мојих успешних наступа може да ми каже да нисам наступио тако добро како бих могао.

Остаје да пожелимо Ивану да његовом наступу на Олимпијади нико не нађе замерку. Тим пре што искуство наступа на таквим такмичењима он има довољно. На прошлој зимској Олимпијади у Ванкуверу он је освојио бронзу и сребро у трци на пет и десет хиљада метара.

Кира Калињина,