Солжењицин и Шостакович

12-12-2013 10:10:58 | | Глас Русије, фото: Анатолий Казаков/ «Голос России»/ vostok |


Солжењицин и Шостакович први пут два велика имена руске културе обједињена су у истом програму. У Великој сали Московског конзерваторијума припрема се концерт у којем ће се чути пишчева проза и композиторова музика. Он је посвећен 95-годишњици од рођења Александра Солжењицина и биће одржан уочи овог јубиларног датума.

Удовица писца Наталија Солжењицина се сећа: У животу Шостакович и Солжењицин су се састајали много пута.

- Они су волели дела оног другог и пратили су стваралаштво. Када је Солжењицин већ пао у немилост и на позив Ростроповича живео код њега у викендици, они су били суседи Шостаковича. У програму концерта пви пут се штампају писма Шостаковича Солжењицину и Солжењицина Шостаковичу. Таквих писама је неколико. Када је Шостакович умро, ми смо већ били у изгрању. То је био врло горак тренутак.

Рецитал под називом Одраз у води састављен је од мини-прича Солжењицина које је он назвао Мрвице и мини музичких комада Шостаковича – његових прелудија. Мрвице су прозне минијатуре, цртице и размишљања, које могу да се сместе на комадићу папира. Солжењицин, радећи 50-их година као учитељ у школи, доста је путовао по Европском делу Русије. Тамо су оне и рођене. За двадесет година проведених у изгрању, писац је направио још једну минијатуру Мрвицу. А по повратку у домовину оне су поново кренуле да се сипају. Очигледно постоји нешто необјашњиво у нашој природи што му је служило као као подстицај, сматра Наталија Солжењицина.

Идеју да се ове цртице обједине са прелудијама Шостаковича добио је Алексеј Уткин, руководилац Дражвног камерног оркестра Русије.
Када сам прочитао Мрвице, код мене се појавило мноштво асоцијација. И из неког разлога са прелудијама Шостаковича, које сам такође врло дуго носио као чисто музички пројекат. Ова дела су врло блиска по духу, створена као под утиском једна од других.
Популарни глумац Александар Филипенко који чита на концерту текстове Солжењицина, исте те Мрвице, каже:
У тим кратким делима некада се налазе идеје читавих романа. И таква снажна енергетика избија из тог текста, да, по мени, читаво ово вече захтева колосални рад ума и душе.
Текстови Солжењицина и музика Шостаковича резонирају, зато што су написани у исто време и о оном времену којег више нема, сматра Наталија Солжењицина.
Али они и данас могу да се чују и сутра да буду актуални, зато што су о човеку који је у тешкој ситуацији. То су људска преживљавања када је човек стешњен околностима – не обавезно политичким – личним, било којим другим. Ове речи и ова музика као да проничу у свест, ми управо доспевамо у некакво снажно поље два врло јака уметника. Наш живот невероватно брзо постаје све површнији. Овај концерт ради на то да ми што дуже останемо са оном наменом са којом смо рођени. Тачније, да будемо људи, а не „брзо трчећи не зна се шта“.
Концерт у Великој сали конерваторијума није први у реализацији пројекта Одраз у води. Пројекат постоји од 2011. године и већ је био представљен у низу руских градова.