Који градови ће опстати у наредном веку решава се данас
Човечнство може да се опрости од Малдива. Последица глобалног загревања јесте пораст нивоа Светског мора. На крају, стоји у реферату Светског фонда дивље природе, већ крајем 21. века ниво воде ће се подићи у просеку за цео метар. Многе територије ће бити потопљене. А ако не буду предузете мере, процес повећања нивоа Светског мора ће се наставити и под воду ће отићи Хонгконг, Калкута, Венција, Санкт-Петербург.
У трећем миленијуму ниво Светског мора може да се попне за 5, а можда и 10 метара у поређењу са данашњим. Јасно је што цифре на тако далек рок могу да буду само приближне. А у наредној перспективи све је јасније. Крајем 21. века ниво воде ће гарантовано порасти за један метар. Ту ништа не може да се уради. Али ако се тенденција глобалног загревања не заустави, до краја 22. века повећање ће бити већ на три метра. То је већ врло озбиљно, али потпуно зависи од људске делатности, подвлачи руководилац климатског програма Светског фонда дивље природе Русије Алексеј Кокорин.
- Човечанству у целини чак подизање нивоа Светског мора од 10 метара није страшно. Али на Земљи постоје места, градови, мала острава, коралски атоли, где повећање од једног метра бива фатално. Малдивска острва не могу да преживе, шта год да радимо сада, нажалост. Велики број градова који се налази ниско, углавном у Југоистичној Азији, например Калкута, Бангкок, Шангај, Хонгконг, осетљиви су на повећање нивоа воде. Један метар је за њих већ врло лоше, а три једноставно потоп. за руски Санкт-петербург пораст нивоа од једног метра није страшан, али три метра захтевају велика новчана улагања у објекте заштите.
Светски фонд дивље природе уверн је да велики губици могу да се избегну ако већ данас читав свет пређе на зелену енергетику, смањи штетно загађење атмосфере, на други начин заустави глобално загревање.
Између осталог нису сви стручњаци тако беспоговорно уверени да узрок загревања на Земљи јесте људска делатност. За такве закључке недовољно је података, сматра водећи стручњак центра за метеорологију Фобос Јелена Волосјук.
- Градити размишљања о повећању планетарне температуре заснивајући се само на подацима последњих 50 година није сасвим коректно. Зато што температурни фон у сваком случају осећа колебања у било ком временском одреску: и у току дана, и у годишњем циклусу, и слично. Ако тенденција повећања температуре која се бележи последњих деценија остане, то ће довести до одређеног померања климатских зона и повећању нивоа Светског мора. Али није све тако једноставно. Повећање температуре ваздуха може да буде праћено топљењем ледника. То ће са своје стране променити салинитет воде, што значи промениће се температура смрзавања Светског мора. А са тим је везана температура земљине површиен у планетарним размерама.
Раније је Генерални секретар УН Бан Ки Мун у Варшави на Конференцији о променама климе истакао да савремена генерација удише ваздух са рекордном концентрацијом угљен-диоксида у атмосфери и да је данас највећи темпо топљења ледника. Он је позвао стране да обрате већу пажњу на екологију и да не допусте повећање температуре ваздуха за преко 2 степена Целзијусових у поређењу са прединдустријалним нивоом развоја.
Наталија Коваљенко,
