Титан за диригентским пултом
Термонуклеарни диригент! – тако говоре о Јурију Темирканову. 10. децембра чувени руски маестро је напунио 75 година. Јубилеју је посвећен 14. Међународни фестивал Трг уметности који ће у Петербургу окупити познате руске и стране извођаче.
Главна музичка фигура на Тргу уметности је наравно сам Јуриј Темирканов, који је смислио овај фестивал 2000. године. а његов основни актер је оркестар Петербуршке филхамоније. Тачно пре четврт века маестро Термиканов је стао на чело овог најстаријег у Русији симфонијског колектива. Али није одмах постао свој за поклонике оркестра који су асоцирали са њим лик легендарног диригента Јевгенија Мравинског. Ни мало није личио на Мравинског са његовим суздржаним манирима петербуршког аристократе тај темпераментни Кабардинац Темирканов, сећа се музички критичар Леонид Гакељ.
- То је уметник! То је врло отворен човек, невероватног темпераманта, који сву своју енергију усмерава на оркестар, разуме се, и на салу такође! Што Јурију Темирканову служи на част, то је што је сачувао дух оркестра.
Сада овај колектив одавно називају оркестром Темирканова. Између осталог рукопис маестра је проучило доста колектива у разним земљама: он је био главни диригент Краљевског филхармонијског оркестра у Лондону и Балтиморског симфонијског у САД, сада е налази на челу оперског позоришта у италијанској Парми. Темирканов остаје један од најстраженијих диригената Русије кога са задовољством позивају најбољи оркестри Берлина, Беча, Њујорка, Амстердама. Стабилно носи прећутну титулу „руског Тисканинија“: изузетно мајсторство, експресија, способност да се хипнотички делује на оркестар и на публику – ево шта спаја руског музичара са великим италијанским диригентом Артуром Тосканинијем. Као и Тосканинија, и Темриканова је немогуће натерати да свира то што му се не допада. Маестро каже:
- Ако не волим дело, не свирам га. Мораш те вечери да волиш највише на свету оно чиме диригујеш. Ако тога нема, публика одмах примети да отаљаваш. Публика се не може преварити.
На фестивалу Тргу уметности маестро намерава да изводи свог омиљеног Чајковског. Са омиљеним делима ће изаћи на сцену Петребушрке филхармоније и гости слављеника, међу којима је наравно и колега Валериј Гергијев. За Гербијева Термиканов је музички „кум“. Десет година млади Гергијев је био асистент Темирканова у Маријинском театру и научио је од њега много, између осталог да буде захтеван према себи. Зачуђујуће, али у зениту славе Темирканов признаје:
- Читав живот сумњам да ли радим добро или лоше, да ли могу да урадим... Ја сам најнесигурнији човек, вероватно од свих уметника које познајем. Што сам старији, то сам мање задовољан тиме како радим свој посао. Не шалим се!
Али и критичари не претерују када одушевљено пишу: Сада многи не користе диригентску палицу, али нико не користи своје руке тако очаравајуће, скоро балетски као што то ради Темриканов.
Олга Бугрова,
