Амерички амбасадор Србији предлаже Косово за суседа по моделу две Немачке

13-12-2013 11:10:44 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Никог у Београду није изненадила последња у низу изјава америчког амбасадора у Србији Мајкла Кирбија када је рекао да Вашингтон охрабрује Србију да научи да живи с Косовом као са суседом, јер ће јој то, како је нагласио, помоћи да крене напред. Још је обновио и стару, давно одбачену идеју о устројству односа Србије и Косова по моделу две Немачке после Другог светског рата.

Кирби је у интервјуу Недељнику као пример навео источне Немце који су тврдили да су независни, и западне који су им говорили да то нису, и подвукао да су они и поред тога живели једни поред других, можда не као најбољи пријатељи, али су коегзистирали. Амерички амбасадор је поручио да Србија може, али и да ће морати да коегзистира са Косовом којим управља Приштина, што ће јој помоћи да крене напред, да побољша економију, правни систем, било да уђе у ЕУ или не.

Иначе, ову идеју о две Немачке, јесенас је пре Кирбија подгрејао приштински лист Трибуна најавивши да ће после локалних избора на Косову, и након што заживи Заједница србских општина, Ивица Дачић и Хашим Тачи променити формат дијалога и разговарати о суживоту по принципу две Немачке. Нови дијалог би се одржавао под посредовањем западног дипломате који би мандат за то добио од држава које су признале независност Косова, и тада би се дошло до начина на који ће Косово бити представљено у Уједињеним нацијама, његовог учлањења у друге политичке, економске, спортске и културне организације.

Некадашњи специјални изасланик ЕУ за Балкан, Штефан Лене рекао је још пре годину дана да би немачко-немачки договор, када је избегнуто признавање Источне Немачке, али је успостављена сарадња и канцеларије у обе престонице, могао да буде модел за решење међусобних проблеми Београда и Приштине, а да се не залази у питање признавања независности Косова.

Функционери владајуће Немачке Хришћанско-демократске уније чак су тврдили да је сам Борис Тадић, док је био председник Србије, изјавио у Фондацији Фридрих Еберт у Берлину да би Србија с Косовом могла да направи споразум по узору на две Немачке, правећи при том паралелу Немачке као губитника у Другом светском рату, која је кажњена деобом на западни и источни део државе, са Србијом као губитником у последњем рату, која би морала да подели Космет на албански и србски део. Кабинет председника Србије је касније ову изјаву демантовао, али је у позадини остало јасно да се о овом моделу решења косовске кризе и те како разговара.

Иначе, саму ову идеју је први иницирао Волфганг Ишингер, један од тројице међународних посредника у ранијим преговорима о статусу Косова, али су је Влада и Скупштина Србије 2007. године одбиле. Тадашњи председник Владе Србије Војислав Коштуница је изјавио „да у Резолуцији 1244 СБ УН нема ниједног слова о независности Косова, као што нема ни речи о моделу који је 1972. године постојао између две немачке државе. Самим тим, сагласно Резолуцији 1244, то не може уопште бити предмет разговора“. И тадашњи министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић је рекао да србска страна не може да прихвати никакав документ сличне садржине, јер би то значило признавање Косова као независне државе, пошто су поменутим споразумом две Немачке практично признале једна другу, јер су у самом документу означене као државе које располажу сувереношћу и територијалним интегритетом. И Самарџић се, као и Коштуница, тада позивао на оквир Резолуције 1244, који не допушта прављење било каквог споразума који би личио на међудржавни споразум из 1972. године.

СР Немачка и ДР Немачка, једна чланица Натоа, а друга у совјетском Варшавском пакту, нормализовале су своје односе низом споразума, од којих је најважнији био онај из 1972. године, којим је договорено да ће две земље развијати добросуседске односе и гарантовати неповредивост међусобних граница. Две Немачке су 1974. размениле сталне представнике, а 1987. шеф источне Немачке Ерих Хонекер боравио је у првој званичној посети западној Немачкој. За све то време две државе формално никада нису признале једна другу.

Занимљиво је и изазива подозрење, што је ово, као узор за решење косовског проблема, поново у игру вратио нико други до амерички амбасадор Кирби, који заједно са својом колегиницом у Приштини Џејкобсон, из позадине вуче конце разрешења косовског чвора.

Ипак, амбасадор Кирби мудро и косовску, а и тему Натоа, пред србском публиком помера у други план, разоружан подацима истраживања јавног мњења по којима се огромна већина грађана Србије изјашњава против Натоа и прихватања независности Косова. Кирби чак помирљиво каже да Србија не треба да троши време бринући о Натоу, јер Нато није „никакав услов за чланство у ЕУ“, већ је услов модернија и функционалнија држава.

Амерички амбасадор се похвално изражава и о руководству Србије које је, према његовим речима, схватило да је Косово нека врста препреке на путу Србије ка ЕУ, па“можда су лидери одлучили да је то вредно бола, и били су довољно храбри да крену тим путем. А и народ је за то био спреман. Не чујете да грађани у Београду често причају о Косову. Они причају о својим пословима. То су прави проблеми“, наглашава амерички амбасадор, покушавајући да на тешку економску ситуацију свали сав бес народа, а Косово и Нато остави по страни, који ће полако, миц по миц, и даље испод жита, оно прво бити што даље, а овај други све ближе Србији.

Игор Гојковић,