Јужни ток жури у Мађарску
Изградња мађарске деонице гасовода започеће по плану – у априлу 2015. године. А први гас ће стићи у Мађарску почетком 2017. године. Такви су главни резултати преговора у Будимпешти мађарског премијера Виктора Орбана и председника Гаспрома Алексеја Милера. Рад у строгом складу са графиком је управо оно што је из разних разлога неодстајало са другим учесницима пројекта Јужни ток – Бугарском и Србијом. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.
Мађарска је од самог почетка постматрана као кључни учесник пројекта Јужни ток. Документи усаглашени још 2008. године предвиђали су да ће главна траса гасовода проћи кроз Бугарску, Србију и Мађарску у правцу аустријске станице у Баумгартену. Ипак већ тада у условима јаког супростављања реализацији пројекта Јужни ток од стране ЕУ, Гаспром и мађарски енегетски концерн МО L припремили су резервну варијанту транспорта гаса преко Северне Италије. Према датој варијанти, улога станице у Баумгартену требало је да припадне истој таквој станици у мађарском граду Варошфелд. Управо таква варијанта на крају је била тражена.
Са чиме је везана у целини успешна сарадња Русије и Мађарске у енергетској сфери? Одговор на ово питање лежи у равни менталитета мађарских владајућих елита које уз сву своју идеолошку заоштреност и одређен протекционистички тренд, ипак јасно схватају карактер национално-државних интереса и објективну уклопљеност своје зљме у регионалне и општеевропске процесе, истакао је у разговору за Глас Русије директор руског Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин:
- Тренутно задатак свих земаља ЕУ јесте максимално привлачење инвестиција. Инвестиције које могу да дођу у регион изградњом Јужног тока озбиљне су, мере се милионима евра. Зато, наравно, све земље ЕУ заинтересоване су да сарађују са инвеститорима и да привлаче нове инвестиције. Сарадња са Гаспромом сада се дешава под мало другим углом и са мало другачијих позиција. Ако је раније Европа могла да разговара оштрије и да бира инвеститоре, сада је став ових држава одмах блажи.
Управо премијер Мађарске Виктор Орбан изговорио је пророчке речи: Европи је потребна Русија. Пре или касније, пре раније него касније, нама ће бити потребан стратешки савез са Москвом. Зависност ЕУ у целини од испорука гаса из Русије Брисел процењује на 39%. Осим тога, ЕУ купује од Русије око 33% нафте, подсетио је директор руског Института за националну енергетику Сергеј Правосудов.
Већина земаља Европе одустаје од нуклеарних централа. Оне такође треба да се замене. Пада сопствена екплоатација гаса. Овај процес не може да се заустави. Смањују се испоруке из Северне Африке и са Блиског Истока. Тамо расте сопствена потрошња, нема стабилности у том региону. У Либији, на пример, ми видимо смањење обима експлоатације. У Азији много су веће цене гаса и гас из Катара, на пример, углавном одлази тамо.
Руског гаса има довољно како би се компензовале растуће потребе ЕУ за плавим горивом. У том погледу управо Јужни ток са његовом дугом и разгранатом структуром и пријављеним обимом испорука од 63 милијарде кубних метара гаса има з ачитаву Европу непролазни значај. И то добро схвата Мађарска и друге земље Централне и Источне Европе, које рачунају на енергетску сарадњу са Русијом. Слична сарадња, једном речи, не доводи у сумњу обавезе тих држава пред ЕУ. Напротив, Мађарска, Словенија, Бугарска, Хрватска и друге учеснице пројекта Јужни ток се одређују као гаранти енергетске безбедности Европе и активни фактори на овом пољу. У четвртак министар за економију и енергетику Бугарске Драгомир Стојнев изјавио је у Бриселу после састанка са комесаром ЕУ за енергетику Гинтером Етингером да његова земља неће одустати од пројекта Јужни ток.
Ипак не треба сумњати да ЕУ неће одустати од својих покушаја да супротстави Јужном току сопствене пројекте на челу са Набуком. Али, како пише коментаторка Publico . es Назањин Армањјан, дати пројекат се испоставио мртвоређеним, пошто је био пре политички него комерцијални и имао је за циљ да једноставно лиши Русију прихода.
Петар Искендеров,
