Налазите се на страници > Почетна > Магазин > Култура > Сусрети са музиком

Сусрети са музиком

15-12-2013 12:08:53 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/mlibrarianus/cc-by-nc-sa 3.0 |


Недавно је прославио свој јубилеј изузетни музичар Михаил Рожков. Гледајући тог енергичног човека који уверено пребира прстима по жицама балалајке, просто не можете да поверујете да је Михаил прославио 95. рођендан.

Немам речи да изразим колико ми се допала ваша свирка. Тако сам заволео балалајку! – узвикнуо је чувени пијаниста Ван Клиберн обративши се Михаилу Рожкову после концерта.

А Јехуди Менухин на својој форографији коју је поклонио Рожкову написао је: Музичару који је собом оваплотио руску душу, Михаилу Рожкову, захваљујући којем сам превижево најузбудљивији догађај у животу.

Паганини руске балалајке – тако је истакнути немачки диригент Херберт фон Карајан назвао нашег чувеног сународника.

Ево како се тога сећа Михаил Рожков:

- Сећам се да нам је долазио Карајан. Он је са својим оркестром седео у концертној сали Дома дружбе. Ја сам добро свирао. Затим су ме замолили да за Крајана одсвирам Листову расподију. Када сам одсвирао, Карајан је скочио, изашао на сцену, ухватио ме за руку и повикао: Паганини, Паганини балалајке! Од тада су почели да ме зову Паганини балалајке.

Али ја увек упозоравам музичаре: опрезно са класиком! Немојте да је уништите. Узимајте класична дела која достојно звуче на нашим инструментима. Као на пример Предивни рузмарнин Фрица Крајслера.

А такво класично дело као Плес са сабљама Арама Хачатуријана може да изведе само Паганинии балалајке.

Између осталог, Хачатуријан се овако одазвао на интерпретацију свог дела: Плес са сабљама компоновао сам за симфонијски оркестар од 92 људи. Не могу да схватим како је тако виртуозно он звучао на трожичној балалајки Рожкова.

Балалајка Михаила Рожкова чује се у позадини кадрова многих совјетских филмова:

- У многим филмовима сам свирао. Понекад гледам телевизију и одједном се чује моја балалајка. Ја је одмах препознам. Она звучи сочно. Трудим се да нежно и умилно звучи. Моја балалајка се разликује од других тиме што обавезно дира срце. Балалајка је народни инструмент. Чак сам назив подсећа на то: балакать значи лепо говорити, забављати. Свирам у складу са природом свог инструмента. Моја балалајка греје народну душу. Сам манир музицирања говори о карактеру руског човека.

Балалајка је ушла у Михаилов живот од раног детињства. У породици он је био осмо дете. Живели су врло сиромашно, већ од 10 година дечак је радио као носач на железничкој станици. Кућа Рожкових у Нижњем Новгороду була је далеко од места где се Ока улива у Волгу. Новца да се плати за прелаз није било. Михаил је прелазио Оку пливајући на Нижегородски сајам где су свирали оркестри народних инструмената. Убрзо је дечак сам почео да свира у дечијем оркестру народних инструмената, где је научио да свира скоро све инструменте. Управо тада је први пут узео у руке балалајку.

Када је Михаил напунио 16 година и дошо време да бира професију, свом учитељу и руководиоцу оркестра чврсто је рекао да жели да буде музичар и диригент. 1934. године Михаил Рожков је кренуо у Лењинград са се упише на Музичку академију Мусоргски. На пријемном је одлучно изјавио да свира све инструменте и да мора да буде примљен. Дали су му домру – он је одсвирао, гитару – опет је одсвирао. Са балалајком се будући светски познати маестро збунио – за време демонстрације мајсторства покидале су се жице. Ипак упорни и очигледно талентовани младић био је примљен на академију.

- Своју балалајку Рожков зове Голубица. Њу је 1932. године направио чувени мајстор Семјон Сацки. Он је знао тајну распеваног дрвета, ишао по шумама и лупкао стабла. Једном је Једном је лупнуо прозорске даске и врата дома творца првог руског фолклорног оркестра Василија Андрејева и уздахнуо: бољи материјал за инструмент не може се наћи. Тако су се сплели животи Василија Андрејева и Михаила Рожкова.

Професионални музичари када слушају вирутозне бравуре троструне балалајке Рожкова диве се: у тим годинама музичари имају дрвене прсте, а Рожков прави чуда. На то 95-годишњи музичар одговара:

- Како бих добро свирао балалајку држим је сваког дана у рукама од три до пет сати. Потребан је сакодневни тренинг као у циркусу. За професионално владање било ком професијом обавезан је тренинг, сматра Михаил Рожков.

Осим сталних вежби на балалајци, музичар се до данас бави видовима спорта који му помажу да сачува форму, јер они који сиврају балалајку стоје сагнути. Зато се зими Михаил скија, а лети вози бицикл. Иде на базен и шета се.

На будућност руске балалајке Михаил Рожков гледа оптимистички:

- Педагога у класи балалајке у свим школским установама има довољно. Сви они добро свирају и воде свој предмет. И не осећа се недостатак заинтресованих да се науче том мајсторству.

Тако да ће балалајка живети!

Јелена Собољева,